U vizuelnom dijalogu: Aljtin Ibrahimi & Nonetaori

Zajednička izložba umetnika Aljtina Ibrahimija i Nonetaorija otvorena je u Evropskoj kući u Prištini 17. juna 2025. godine. Pod nazivom “ U tandemu“, izložba okuplja dva umetnika čiji su svetovi različiti, ali dišu blizu jedan drugom. Umesto da ih postavimo kao suprotstavljene, u intervjuu u nastavku pokušavamo da razumemo kako se njihovi svetovi sudaraju ili komuniciraju jedan sa drugim, kao i šta ova saradnja znači za njihove buduće umetničke poduhvate.

Intervju sa umetnicima pročitajte u nastavku.

Evropska kuća Kosovo: Kakva je bila vaša prva reakcija kada ste pozvani da budete deo “InTandema”?

Aljtin Ibrahimi: Prvi put sam izlagao svoju umetnost u Evropskoj kući na grupnoj izložbi sa klasom prof. Zeka Preljvukaja. Povratak u taj prostor zaista je vratio lepe uspomene, tako da nisam nimalo oklevao da budem deo ove izložbe. Iako se moj i Nonetaorijev stil mogu činiti različitim, ali ako zastanete i dobro pogledate, oni su povezani osećajem koji inspiriše. Bilo da se radi o nečem apsurdnom, nečemu unutrašnjem, osećaju koji se može izraziti samo kroz ilustraciju. Bilo je zaista lepo razgovarati s Nderimom o njegovom i mom radu i pronaći tu vezu između njih.

Nonetaori: Bio sam uzbuđen jer sam prvi put učestvovao na izložbi u Evropskoj kući. Kontrast između naših radova leži uglavnom u njihovoj simbolici. Moji radovi govore latentnijim jezikom i polu-realistični su, dok su Aljtinovi radovi realističniji, nekako bučniji, impresivniji.

Evropska kuća Kosovo: Da li je postojao neki kustoski koncept ili tema koja je uticala na ono što ste odabrali za izlaganje?

Aljtin Ibrahimi: Na neki način, kustoski koncept se dobro poklapao sa onim što sam već istraživao u svom radu. U svojoj umetničkoj praksi često istražujem ljudsku figuru u mirovanju, uhvaćenu u tihim ili introspektivnim trenucima. Ove figure ne deluju kao likovi, već kao emocionalna stanja: krhka, privremena, ponekad zamagljena poput sećanja. Uvek postoji nešto neizrečeno, nešto što se zadržava ispod površine i mislim da se to direktno povezuje sa idejom „In Tandem“. Moje figure često izgledaju same, ali postoje u odnosu sa prostorom oko sebe, sa gledaocem, a ponekad i sa drugom figurom ili prisutnošću koja nije u potpunosti vidljiva.

Kao što dva umetnička dela na ovoj izložbi u početku mogu izgledati nepovezana, ali onda počinju da rezonuju što ih više posmatrate, tu se pojavljuje osećaj tandema. Ne radi se o tome da su isti, već o deljenju određenog emocionalnog ritma. Ponekad je ta veza u atmosferi, tišini ili čak u teksturi gesta poput scene sa ravnim pločama gde se predmeti ne dodiruju, već zajedno stvaraju značenje.

Nonetaori: Mogli smo slobodno izložiti razne koncepte, mešavinu radova. Međutim, oni su bili postavljeni na takav način da predstavljaju koncept.

Evropska kuća Kosovo: Da li vas je proces izlaganja rame uz rame naveo da drugačije sagledate svoj rad?

Aljtin Ibrahimi: Da, na neki način jeste. Videti svoj rad rame uz rame sa radovima drugog umetnika dalo mi je novu perspektivu u odnosu na emocije i teme koje istražujem. Istaklo je veze i kontraste koje pre nisam u potpunosti primetio, kako različiti stilovi i dalje mogu deliti sličnu energiju ili osećaj. Učinilo me je svesnijim tihog dijaloga koji moj rad može imati, ne samo sa gledaocem, već i sa drugim umetničkim delima. Sveukupno, to je bilo vredno iskustvo koje mi je pomoglo da dublje razmislim o tome šta moja umetnost govori.

Nonetaori: Da, i to je bio vrlo dobar i osvežavajući osećaj. Pokazuje koliko se umovi umetnika razlikuju jedni od drugih, uvek tražeći nove prilike, različite perspektive, jedinstvene.

Evropska kuća Kosovo: Kako mislite da publika doživljava „tačku susreta“ između vaša dva vizuelna sveta?

Aljtin Ibrahimi: Verujem da to doživljavaju kao prostor tihe napetosti i povezanosti. Iako se naši stilovi i teme mogu razlikovati, emocionalna pod-struja koja povezuje radove je taj zajednički osećaj introspekcije, suptilne misterije ili ranjivosti koji stvara vrstu dijaloga, koji poziva gledaoce da zastanu i razmisle, da osete ono što je neizrečeno, ali duboko proživljeno. Kontrast između naših pristupa čini vezu još intrigantnijom, ohrabrujući publiku da istraži kako različiti izrazi mogu da imaju zajedničku rezonancu.

Nonetaori Iz lične perspektive, mogao sam videti da je bilo mnogo ljudi koji su bili duboko zainteresovani za naše radove i umetnost, čak i šokirani u nekim trenucima. Bio sam tamo da objasnim neke od radova i mislim da je to pomoglo publici da razume.

Evropska kuća Kosovo: Šta za vas znači reč „tandem“, lično ili umetnički, nakon ove saradnje?

Aljtin Ibrahimi: Oseća se kao simbol ravnoteže i veze između dve različite energije koje se kreću zajedno sa svrhom i poštovanjem. Umetnički, predstavlja kako različiti glasovi mogu da koegzistiraju u harmoniji, svaki donoseći svoj vlastiti stil i emociju, ali pronalazeći zajednički jezik kroz zajedničke osećaje. Podseća me da umetnost nije samo individualni izraz, već odnosi između umetnika, dela i gledalaca koji stvaraju nešto bogatije kada se spoje. Ova saradnja mi je pokazala moć dijaloga, čak i kada se događa tiho, i kako to može otvoriti nove načine sagledavanja vlastitog rada.

Nonetaori: Za mene to govori o saradnji između intelektualnih umova i kako te saradnje pokreću kulturu i umetnost. To je ono što pokreće kulturu u jednoj zemlji.

Evropska kuća Kosovo: Da li ste iz ove saradnje naučili nešto što bi moglo uticati na vašu buduću praksu?

Aljtin Ibrahimi: Da, zaista su mi se svideli radovi koji su istraživali paganizam. To je tema povezana sa našim precima, budući da se često identifikujemo kao Iliri. Čak i pre ove saradnje, razmišljao sam o radu sa starim pričama koje su se prenosile usmeno, sa generacije na generaciju, iz davnina. Naše poreklo kao Albanaca oduvek me činilo znatiželjnim i željnim da istražim šta bih mogao stvoriti na ovu temu. Ova saradnja me je inspirisala da dublje zaronim u te priče i vidim kuda bi one mogle da odvedu moju umetnost u budućnosti.

Nonetaori: Na moju umetnost nije lako uticati, ali sa društvene tačke gledišta veoma sam inspirisan da u budućnosti sarađujem sa umetnicima poput Aljtina.

„Uravnoteženje kretanja i mirovanja“

Umetnička praksa Aljtina Ibrahimija

Evropska kuća Kosovo: Vaše figure se često pojavljuju u pokretu ili u tranziciji – šta vas privlači da uhvatite te prolazne trenutke?

Aljtin Ibrahimi: Ono što me privlači jeste psihološka složenost koja se krije ispod osećaja i napetosti koje ne vidimo uvek. Želim da istražujem ta neizvesna, krhka stanja u nama. U mom radu ljudska figura često izgleda kao da se kreće ili menja, ali ono što mi je zaista važno jeste taj među-emotivni prostor. Ovi trenuci se osećaju živim i punim osećaja – ne fiksiranim, već u pokretu – pokazujući dubinu ljudskog iskustva. Na tom mestu gde se pokret susreće sa mirnoćom, pojavljuje se tiha priča, pozivajući gledaoca da se dublje poveže.

Evropska kuća Kosovo: Da li prilikom kreiranja portreta i studija tela radite na osnovu života, sećanja ili mašte?

Aljtin Ibrahimi: Obično počinjem sa referencama, ali samo do tačke kada mi više nisu potrebne. Takođe, mnogo radim na osnovu sećanja, mašte, a ponekad čak i snova. Kada radim portrete i studije tela, volim da mešam elemente iz mode kako bih likove učinio jedinstvenijima i ličnijima. Ponekad koristim fotografije prijatelja ili modela kao reference, ali uglavnom puštam da me moje vlastite ideje i sećanja vode kroz proces.

Evropska kuća Kosovo: U vašim radovima postoji osećaj suspendovane energije – kako vizuelno postižete taj osećaj?

Aljtin Ibrahimi: Taj osećaj dolazi od fokusiranja na trenutke koji nisu potpuno mirni, ali nisu ni potpuno pokretni, poput pauze u vremenu. Pokušavam da uhvatim gestove i izraze lica koji se osećaju kao da su između, suptilne promene koje sugerišu da će se nešto dogoditi ili nestati. Korišćenje mekih rubova, slojevitih tekstura i pažljivog osvetljenja pomaže u stvaranju te tihe napetosti. Radi se o balansiranju pokreta i mirnoće, kako bi se održao prostor u kojem emocija traje, a da pritom nije glasna.

Evropska kuća Kosovo: Kakvu ulogu emocije ili psihologija igraju u vašem prikazu ljudskog oblika?

Aljtin Ibrahimi: Emocije i psihologija su u srži načina na koji prikazujem ljudski lik. Ne zanima me samo fizički izgled, već i hvatanje unutrašnjeg sveta, osećaja, napetosti i tihih priča koje telo može da izrazi. Ljudska figura postaje posuda za emocije koje se ne izgovaraju uvek, već se duboko osećaju, i kroz suptilne gestove i izraze pokušavam otkriti taj unutrašnji život. Radi se o prikazivanju složenosti ispod površine, tihih trenutaka koji nas povezuju sa samima sobom i drugima.

Evropska kuća Kosovo: Da li se vaša tehnika ili pristup crtanju i slikanju menjao tokom vremena, i ako jeste, kako?

Aljtin Ibrahimi: Moja tehnika se mnogo promenila tokom vremena, jer osećam da sam se poboljšao u teoriji boja i načinu na koji prikazujem figure i portrete. Otkad sam počeo da crtam oduvek sam voleo da crtam ljude i to je nešto što se nije mnogo promenilo. Ali, uz to imam i ovu drugu stranu gde radim sa akvarelima. Godinama se bavim akvarelima i to se čini kao posebna faza u mojoj praksi. Kada slikam akvarelima, to je način da se moj um opusti i slobodnije radi na apstraktan način. Ne razmišljam previše, samo puštam boje i oblike da teku, stvarajući nešto što se čini spontanim, ali ipak potpunim. Sa akvarelima pokušavam da istražim apstraktnije ideje, fokusirajući se na raspoloženje i slojeve, a ne na strogi realizam, poput koncepta spajanja stvarnosti sa maštom.

U poslednje vreme mnogo radim sa digitalnim slikarstvom, posebno u animaciji, ilustraciji i konceptualnoj umetnosti. To mi je pomoglo da svoju umetnost podignem na novi nivo kombinujući svoje tradicionalne veštine sa novim tehnikama i načinima pripovedanja.

Evropska kuća Kosovo: Da li svoje ilustracije doživljavate kao odvojene od svojih slika ili su one deo istog vizuelnog jezika?

Aljtin Ibrahimi: Svoje ilustracije i slike vidim kao deo istog vizuelnog jezika, ali one u mojoj praksi služe različitim svrhama. Slikanje mi omogućava da istražim raspoloženje, emocije i apstraktnije ideje, često sporijim, intuitivnijim procesom. Sa druge strane, ilustracije su obično direktnije i vođene naracijom, gde se fokusiram na pripovedanje i jasnu komunikaciju. Iako se osećaju drugačije, obe dolaze iz istog mesta: mog interesa za ljudski izraz i suptilne emocije ispod površine.

Evropska kuća Kosovo: Šta inspiriše gestove, držanje ili izraze lica vaših subjekata?

Aljtin Ibrahimi: Često su inspirisani tihim emocijama, trenucima mira i razmišljanja. Ponekad dolaze od ljudi koje sam posmatrao, sećanja ili čak kako se osećam u određenom trenutku. Ne pokušavam da prikažem nešto dramatično, već nešto suptilno što nosi težinu poput dugog pogleda ili oklevajuće ruke. Želim da figure deluju stvarno, ali i udaljeno, poput nečega što ste možda videli u snu ili se setili, a da niste tačno znali kada. Na primer, način na koji crtam, kosa, ud ili deo lica poput nosa ili očiju često je pod uticajem svakodnevnih zapažanja: ljudi koje viđam u šetnjama, njihov stil, prisutnost koju nose. Ovi mali detalji često mi daju osećaj koji tražim i postaju deo figure. Ne uvek, ali većinu vremena, figura je izgrađena od fragmenata sećanja pohranjenih, osećanih ili primećenih usput.

Između izmišljenih svetova i vizuelnog pripovedanja

Umetnička praksa Nonetaorija

Evropska kuća Kosovo: Vaši radovi kao da postoje između sećanja i mašte – kako gradite ove narativne scene?

Nonetaori: Zahvaljujući nadrealističkim i polu-realističnim formama, gradim scenografiju ili svet na osnovu fizike, kako bih ga učinio uverljivijim za gledaoca. Da bi osećaji dobili oblik ili formu, potreban je dijalog između estetike i stvarnosti, to je put ka ulasku u žanr magičnog realizma.

Evropska kuća Kosovo: Šta inspiriše fantastične ili nadrealne slike u vašem vizuelnom pripovedanju?

Nonetaori: Moje vizualno pripovedanje inspirirano je mojom željom da govorim kodiranim jezikom simbola i mojom željom da udahnem život izmišljenim svetovima i stvorenjima, mojom željom da iznenadim sebe i druge i da prenesem poruku bez izgovaranja, ostavljajući prostor za istraživanje… Posvećen sam tome da svojim radovima dam dubinu, filozofiju i identitet.

Evropska kuća Kosovo: Kako odlučujete da li će ideja postati ilustracija, crtež ili kratka animacija?

Nonetaori: Kada razmatrate mnogo opcija, strast je euforična, osećaj je jeziv, značenje i poruka duboki. Pokreće me vatrena želja za eksperimentisanjem.

Evropska kuća Kosovo: Postoje li određeni mitovi, sećanja iz detinjstva ili knjige koje utiču na izgradnju vašeg sveta?

Nonetaori: Na moje stvaranje sveta uticala je albanska mitologija (albanski paganizam), naučna fantastika iz evropskih i američkih grafičkih romana, gotske i filozofske knjige, kao i sećanja iz mog detinjstva, moji strahovi, snovi, traume, pobune, nostalgija, itd.

Evropska kuća Kosovo: Kako koristite boju, kompoziciju ili teksturu da biste izazvali osećaj sna ili nostalgije?

Nonetaori: Zavisi od raspoloženja dela; to određuje hoće li nešto izgledati magičnije – boje će biti svetlije, pune nade, privlačnije. Ako imamo ozbiljniji svet, koristi se dvobojna metoda, sa bledim ili čak dramatičnim bojama. Kompozicija je najvažniji deo u stvaranju ilustracije – odlučivanje hoće li lik ili objekat biti smešten lu pozadini, u centru, u senci ili na svetlu – to priča celu priču scene. Snovi igraju vrlo veliku ulogu u kreativnom procesu. Mnoga dela su doslovno stvaranje slika snova. Neki snovi su više simbolični, dok se drugi čak pretvaraju u narative ili naučnofantastične priče.

Evropska kuća Kosovo: Da li sebe vidite više kao naratora ili vizuelnog umetnika – ili za vas ne postoji odvojenost?

Nonetaori: Oboje. Mnogo govorim, i govorim kroz dela, kroz slike. Bez pripovedača, slike su mrtve, a bez slika se pripovedač ne može čuti.

Evropska kuća Kosovo: Kako želite da se ljudi osećaju kada se susretnu sa vašim zamišljenim svetovima?

Nonetaori: Da osete nešto snažno, nešto što ih umetnički pogađa – bilo da je to nostalgija, melanholija ili drugi osećaji poput nade, želje za promenom, novih inspiracija, ljubavi prema umetnosti, ljubavi prema kulturi, ljubavi prema nauci, znanju, obrazovanju, mašti i slobodi.

Evropska kuća Kosovo: I na kraju, ali ne i najmanje važno, zašto ime Nonetaori?

Nonetaori: Nonetaori je ime koje sam izmislio kao dete. Zvučalo je istovremeno italijanski, japanski i albanski. Koristio sam ga kao tajno ime gde god sam pisao ili skicirao. Čudno, ali ako ga prevedete na latinski kao „nonet aori“ , to znači „on ne čuje“ , što ima mnogo smisla za ličnost poput moje.