Nacionalni dan nestalih osoba

,,Sećanje na žrtve je korak ka vraćanju dostojanstva“

Bekim Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo na Kosovu

Po završetku rata na Kosovu, Međunarodni komitet Crvenog krsta sastavio je prvu listu nestalih osoba kao posledica sukoba. U maju 2000. godine ova lista je sadržala oko 4.500 imena. Tokom prvih godina posle rata ovaj broj je počeo značajno da opada zbog otvaranja masovnih grobnica u Srbiji i identifikacije tela žrtava. Međutim, porodice nestalih nastavile su, s pravom, da traže da Kosovo ima nacionalni dan posvećen nestalim osobama.

Odlukom Vlade Kosova od 27. aprila 2006. godine, ovaj dan je zvanično počeo da se obeležava kao Nacionalni dan nestalih osoba. U to vreme lista je sadržala oko 2.400 imena. Datum 27. april izabran je zbog masakra koji su srpske snage počinile 27. aprila 1999. godine u selima Meja i Korenica u opštini Đakovica, gde su ubijena 374 civila. Tela većine odvedena su u masovne grobnice u Srbiji, dok su na Kosovu prijavljeni kao nestali. Ovaj dan je određen za sećanje i odavanje počasti svima onima koji se još uvijek smatraju nestalima kao posledica rata na Kosovu (1998.–2000.). Aktivnosti uključuju odavanje počasti, događaje za podizanje svesti, kao i pozive na pravdu i razjašnjenje njihove sudbine.

Danas, 26 godina nakon rata, oko 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo. Nažalost, poslednjih godina nije bilo značajnijeg pomaka u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka. Glavni izazov ostaje lokacija masovnih i pojedinačnih grobnica, zbog nedostatka pouzdanih informacija. Iako je u okviru dijaloga Kosova i Srbije postignut dogovor i dato zajedničko saopštenje premijera Kosova, g, Albina Kurtija i predsednika Srbije, g. Aleksandra Vučića, u kojem su se obavezali da će ovo pitanje tretirati kao humanitarno, a ne političko, u praksi se to nije dogodilo. Mere koje su predviđene izjavom – poput otvaranja arhiva i redovnih sastanaka zajedničke komisije još uvek nisu sprovedene, a prvi sastanak ove komisije nije ni održan. U ovim okolnostima, Evropska unija mora biti proaktivnija i treba da učini sve u okviru svog mandata da garantuje sprovođenje sporazuma.

Od 2000. godine sam se pridružio Fondu za humanitarno pravo (FHP), angažovanjem na  intervjuisanju porodica nestalih i ubijenih sa ciljem da se dokumentuje svaki izgubljeni život. FHP i FHP Kosovo obavili su preko 20.000 intervjua sa članovima porodica i očevidcima i prikupili su različite dokaze i dokumente – iz primarnih izvora poput državnih institucija, arhiva, domaćih i međunarodnih sudova, ali i iz sekundarnih izvora kao što su izveštaji NVO-a, mediji, publikacije i knjige.

Ovaj rad je nastavljen više od 25 godina i rezultirao je stvaranjem baze podataka u kojoj su svi ovi podaci obrađeni i izgrađen je dosije za svaku nestalu ili ubijenu osobu tokom rata. Dosijei sadrže podatke o žrtvama i okolnostima njihovog nestanka ili ubistva.

U julu prošle godine, FHP i FHP Kosovo objavili su drugo izdanje Kosovske knjige pamćenja pod nazivom „Dostojanstvo za nestale“, koja sadrži tačne narative o nestanku 1.636 ljudi u periodu od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine. Do sada su neki od ovih ljudi identifikovani i trenutni broj nestalih je smanjen na oko 1.600.

Stvaranje kolektivnog pamćenja zasnovanog na činjenicama i dokazima je od suštinskog značaja u nekoliko oblasti. Sećanje na žrtve je korak ka vraćanju dostojanstva njima i njihovim porodicama. Dokumentovanje pomaže u borbi protiv nekažnjivosti i istorijskog revizionizma. Istina o bolnoj prošlosti je neophodan uslov za izgradnju mirne budućnosti i postizanje pomirenja. Stoga je ovo institucionalna i društvena obaveza, gde svaki službenik i građanin mora dati svoj doprinos.

Sada je vreme da mi kao društvo ne dozvolimo da bol porodica nestalih osoba ostane samo tužno sećanje na prošlost. Moramo da nastavimo da istrajno tražimo istinu, stojeći uz porodice žrtava u njihovoj potrazi za pravdom i dostojanstvom. Institucije, kako na Kosovu tako iu Srbiji, imaju moralnu i pravnu odgovornost da budu transparentne, da otvore arhive i da sarađuju iskreno. Nesprovođenje dogovora i izostanak konkretnih akcija, rana je koja se svakim danom sve više produbljuje. Potraga za istinom nije samo zakonska obaveza, već ljudska i društvena odgovornost koja pripada svima nama – za pravdu, za mir i za budućnost koja poštuje ljudsko dostojanstvo.