Kakva je budućnost? ANIBAR 2025!

Svakog leta, nešto magično se dešava u gradu Peći. Uz podršku Evropske unije, organizacija ANIBAR, koja stoji iza jedinog međunarodnog festivala animacije na Kosovu, oživljava grad kroz animirani izraz, građansko razmišljanje i umetnički eksperiment. 

Sada, u svom 16. izdanju, ANIBAR je postao više od običnog festivala. To je platforma za dijalog, otpor i radost – prostor gde se lokalni i međunarodni kreativni individualci okupljaju kako bi ponovo zamišljali svet kroz pokretne slike i angažovanje zajednice. 

Već 16 godina Anibar koristi animaciju kao moćno sredstvo za rešavanje društvenih pitanja, izgradnju veza preko granica i pokretanje značajnih razgovora. Od Peći do celog sveta, festival nastavlja da pojačava snažne društvene poruke kroz univerzalni jezik umetnosti. 

Jedini međunarodni festival animacije na Kosovu održava se svake godine pod drugom temom. Organizovano pod temom „Šta je budućnost“ (What’s the Future – WTF), ovogodišnje izdanje, održano od 14. do 20. jula, okupilo je umetnike u Peći kako bi preispitali budućnost. Animiranim filmovima koji prikazuju teme od klimatskog kolapsa do politike identiteta, Anibar 2025. je pozvao svoju publiku ne samo da razmišlja o svetu oko sebe, već i da ga preispituje i usudi se da ga zamisli u boljem svetlu. Šta je budućnost?!“ To „Nije konceptualna tema; to je iskrena i emotivna reakcija na ono što se dešava oko nas. Opšte stanje sveta, neizvesnost, tenzije, polarizacija, ratovi, duboko su uticali na način na koji doživljavamo stvarnost“, rekla je direktorka festivala, gđa Arba Hataši, otkrivajući ovogodišnju temu: „Ovo izdanje označava pomak ka spontanosti i eksperimentisanju. Gradimo veze sa zajednicama. Delimo ne samo umetnost, već i način na koji umetnost može da se poveže sa ljudima na dubok i istinski način. Animacija ima moć da stvara nove realnosti bez pokoravanja tradicionalnoj logici. To je glas za one koji se ne čuju, oblik za osećanja, oružje za ideje.“ 

Sa animacijom u centru dešavanja, ne kao zabavom, već kao sredstvom izražavanja koje prevazilazi granice, izvan filmova, ANIBAR je ove godine usmerio svoju energiju na obrazovanje, komponentu koju je EU ponosno podržala kroz dva projekta koje je sproveo ANIBAR. 

Tri radionice koje su vodila tri poznata fasilitatora sa Kosova i iz Srbije – aktivnosti projekta koji finansira EU „Podsticanje održivih partnerstava i dijaloga: Saradnja u umetnosti i kulturi između Kosova i Srbije“ koji sprovodi ANIBAR – pružile su mladim učesnicima priliku da nauče tehnike pećinskog pozorišta, kao i tehnike ilustracije i pripovedanja. 

Sa druge strane, Eko-gnezdo, sprovedeno kao deo projekta Zeleni horizonti, koji finansira EU, pokazalo je zajednički napor EU i Anibara da integrišu ekološku svest u javne kulturne prostore.

Radionica o pisanju sa Uresom (Uresa) Ahmeti

„Prvo, osećam se iskreno zahvalno što radim sa tako raznovrsnom grupom. Od uzrasta i etničke pripadnosti do seksualnosti i pola, ovaj mali, čvrsto povezani krug okuplja ljude sa različitim životnim iskustvima i perspektivama. Upravo to bogatstvo produbljuje proces. Tokom sesija bavili smo se ličnim temama i njihovom vezom sa širim društvenim, političkim i kulturnim sistemima i osobenostima. Ovo je takođe produžetak i obogaćeno je programom festivala ANIBAR, kao i ovogodišnjom temom, WTF („Šta je budućnost?“).

Teme se kreću od toksične muškosti do toga šta je to i kakav je osećaj biti „kvir“ („queer“) pa do individualnog osećaja „kvir radosti“, do rodno zasnovanog nasilja, sukoba etničkog identiteta iz perspektive dijaspore, pa zločina iz mržnje zasnovanih na identitetu, sve do ljubavi“, kaže Uresa Ahmeti, aktivistkinja, spisateljica i performans umetnica sa Kosova, koja je vodila radionicu pisanja u okviru ovogodišnjeg izdanja ANIBAR.

Zahvaljujući ovoj radionici, učesnici su tokom sedam dana imali priliku da rade tekstove koji se bave pravdom, identitetom i otporom, kao i da se uključe u grupni rad i vođene refleksije kroz koje su učili da koriste pisanje kako bi uticali na javni diskurs. Pošto je nekima od njih ovo bio prvi put da pohađaju radionicu pisanja, izrazili su zahvalnost EU na prilici da pišu u bezbednom i inkluzivnom prostoru. 

Radionica o ilustracijama koju vodi Marko Dješka 

Hrvatski strip umetnik i animator Marko Dješka vratio se na Anibar sa drugim izdanjem radionice fanzina „uradi sam“. Ovog puta, energičniji, više kolaborativan i ambiciozniji.

„Ovogodišnja Uradi sam – DIY ANIBAR radionica strip fanzina br. 2 je još produktivnija od prošlogodišnje, koja je sama po sebi bila odlična! Sa ovim nizom mladih talenata koji su pokazali veliku zainteresovanost za učenje novog medija i korišćenje softvera za uređivanje i pripremu fanzina za štampu, nema sumnje da će ANIBAR DIY fanzin („zin“) br. 2, a potom i novi ANIBAR festivalski časopis, biti odličan dodatak rezultatima još jednog od najatraktivnijih festivala animacije na svetu, ANIBAR-a na Kosovu“, rekao je Dješka kada smo ga pitali o radu koji rade na radionici. 

Tekstovi koji će proizaći iz radionice sa Urešom Ahmeti i ilustracije sa radionice sa Markom Dješkom biće deo ANIBAR-ovog fanzina. 

Radionica Pećinskog teatra koju vodi Ana Pinter

Inspirisana praistorijskom pećinskom umetnošću i performansima senki, radionica sa Anom Pinter, srpskom pozorišnom rediteljkom, pozvala je decu i mlade da stvore pozorišni komad koristeći samo kredu, svetlost, pokret i mit.

„Ovo mi nije prvi put da sam na festivalu Anibar. U poslednjih nekoliko godina dolazila sam kao deo publike, a u međuvremenu sam postala veliki obožavalac programa i uspostavila sam duboke veze i prijateljstva sa neverovatnim i velikodušnim organizatorima, koordinatorima i volonterima ANIBAR-a. Ova godina je posebna, jer sam i ja deo programa kao voditeljka radionice. Želela sam da predstavim koncept pećinskog pozorišta najmlađima u lokalnoj zajednici, jer ja to vidim kao iskonsku, analognu verziju umetnosti animacije. Da biste napravili ovu vrstu umetničke forme, samo treba biti radoznao i razigran i potrebno je imati crni zid, kredu, lampu, maštu i grupu prijatelja. Manje-više, za mene, to je ono što ANIBAR predstavlja“, rekla je Ana Pinter o svom iskustvu na ovogodišnjem izdanju festivala kao voditeljka radionice. 

U radionici Pećinskog pozorišta učesnici su izradili, dizajnirali i izveli komad pećinskog pozorišta zasnovan na jednoj albanskoj narodnoj legendi. Kreativni proces je bio usredsređen na vizuelnu i muzičku umetnost, igru svetlosti i senke. U kolektivnom, zabavnom, kreativnom iskustvu bez otpada, učesnici su evocirali arhetipske osećaje i ritualnu atmosferu.

Eko-Gnezdo (Eco-Nest): Mesto gde se susreću umetnost i Zelena tranzicija 

Kao deo šireg napora Anibara da integriše ekološku svest u javne kulturne prostore, Eko-gnezdo je ove godine osmišljeno kao otvoreno, pristupačno i kreativno okruženje gde su ljudi iz zajednice, umetnici i posetioci festivala imali priliku da se direktno uključe u teme održivosti, cirkularne ekonomije, reciklaže i „zelenog“ načina života preko umetnika i participativnih instalacija. 

Cilj Eko-gnezda (Eco-Nest) bio je da predstavi teme o zaštiti životne sredine u visoko vizuelnom i interaktivnom formatu koji je imao za cilj da podstakne učenje kroz iskustvo. Umesto da nudi informacije u konvencionalnim formatima kao što su predavanja i prezentacije, Eko-gnezdo je koristilo umetnost, igre i praktične aktivnosti kako bi povezalo posetioce svih uzrasta sa idejama o ponovnoj upotrebi raznih predmeta i reciklaži, kao i o održivim praksama, na jedan razigran, pristupačan i zajednički vođen način.

Prostor Eko-gnezda bio je potpuno otvoren za javnost, a dizajn instalacija je obezbedio da aktivnosti budu dostupne ljudima iz različitih starosnih grupa, nivoa sposobnosti ili porekla.