Septembar 10, 2025 | Sreda
Intervju sa umetnicima
Dvoje mladih fotografa, Festa Ramoja i Ljum Hajrulahu, udružili su se na zajedničkoj izložbi koja je otvorena u Evropskoj kući u Prištini 20. avgusta 2025. godine.
Izložba pod nazivom “Objektiv mladosti“ spaja njihove različite vizuelne glasove, svaki od njih istražuje sirovu neposrednost percepcije u mladosti. Kroz različite teme i atmosfere, njihova fotografija otkriva kako izoštravaju emocije, produbljuju kontraste i prikazuju svet na načine koji su i intimni i veoma široki.
Zajedno, ove fotografije govore o dualnosti mladalačkog pogleda na stvari: jedan je blizak, ljudski i taktilan; drugi je udaljeniji, spektralan i prostran. Oboje nas podsećaju da je prizma mladosti definisana intenzitetom kojim se svet oseća – bilo da je to u neposrednosti dodira ili u tihom razmišljanju o onome što leži izvan vidljivog.
Razgovarali smo sa oboje umetnika kako bismo saznali više o njihovoj praksi, kako danas vide fotografiju i šta ih pokreće da dokumentuju život i svet kroz fotografije.
Pročitajte intervjue ispod.
„Moja fotografija pokazuje kako ja vidim svet“
Intervju sa Festom Ramojom
Evropska kuća Kosovo (Europe House Kosovo): Kakav je osećaj bio predstaviti svoj rad rame uz rame sa drugim umetnikom na ovoj zajedničkoj izložbi? Kako se vaš rad dopunjuje sa radom vašeg kolege?
Festa Ramoja: Posmatram naše radove jedan pored drugog, stvara se prelep dijalog između naših stilova, mislim da to daje još više lepote kod oba tipa ovakvih dela!
Evropska kuća Kosovo: Kada gledate na fotografije drugog umetnika, gde primećujete sličnosti ili razlike u načinima na koji oboje snimate svet? Šta vas impresionira, šta po vašem mišljenju mora da bude zabeleženo i dokumentovano kroz fotografiju? Kako vas posmatranje vašeg rada u suprotnosti sa radom druge fotografije tera da razmišljate o sopstvenoj fotografiji?
Festa Ramoja: Ljumi ima veoma dokumentaran i emotivan stil, njegove fotografije beleže ljude, ulice i stvarne trenutke života. Moje fotografije možda imaju više boja, odnosa svetlo-senka, zatim intimne trenutke ljudi, negde između prirode i intimne osetljivosti. Postavljanje naših radova zajedno stvara zanimljiv kontrast i tera me da mnogo razmišljam o svom načinu pripovedanja.
Evropska kuća Kosovo: Šta obično pokreće vaš impuls da „povučete okidač“, kakvi trenuci ili detalji ubrzavaju vaš puls kao fotografa?
Festa Ramoja: Obično su to mali, intimni detalji – ljudi, svetlost, starost koja se ogleda na koži, nečiji izraz dok prolazi pored nas ili tihi trenutak mojih ljudi… na određeni način, ta neka osoba je stavljena u odnos sa vremenom, telom i samoćom.
Evropska kuća Kosovo: Kako biste opisali svoj lični pristup fotografiji, da li je više vidite kao dokumentovanje stvarnosti ili kao oblik ličnog izražavanja?
Festa Ramoja: Moja fotografija je više lični izraz kako vidim svet.
Evropska kuća Kosovo: Kakvu ulogu fotografija igra u vašem svakodnevnom životu i u načinu na koji razumete sebe i društvo oko sebe? Da li vas čini više namernim posmatračem?
Festa Ramoja: Fotografija mi pomaže da usporim, da uvidim više stvari i da razumem. Postala je način da razumem sebe i ljude oko sebe.
Evropska kuća Kosovo: Kao mladi umetnici, kako doživljavate izazove i mogućnosti rada sa fotografijom danas?
Festa Ramoja: Teško je privući pažnju i resurse, ali je i emotivno u trenutku kada stvarate veze sa drugima.
Evropska kuća Kosovo: Da li smatrate da ovaj rapidni rast tehnologije – pametnih telefona, alatki veštačke inteligencije, društvenih mreža – ugrožava ili obogaćuje vrednost fotografije kao umetnosti?
Festa Ramoja: Mislim da je to izazov i da je potrebno mnogo truda da se istaknete kao umetnik.
Evropska kuća Kosovo: Šta za vas znači biti mladi fotograf na Kosovu upravo sada, koje su to jedinstvene ovdašnje borbe i inspiracije koje oblikuju vaš put?
Festa Ramoja: To mi je veoma važno, jer snimam mesto i kulturu koja se menja, sa izazovima, ali to me još više inspiriše da podelim svoju perspektivu.
„Da biste bili dobar fotograf, morate, kako se obično kaže, biti jedno sa onim što snimate, postati deo toga.“
Intervju sa Ljumom Hajrulahuom
Evropska kuća Kosovo: Kakav je osećaj bio predstaviti svoj rad rame uz rame sa drugim umetnikom na ovoj zajedničkoj izložbi? Kako se vaš rad dopunjuje sa radom vaše koleginice?
Ljum Hajrulahu: Osećaj je sjajan, posebno kada već znate sa kim izlažete. Poznajem Festu sa Fakulteta umetnost,i i pošto oboje delimo isto interesovanje za fotografiju, saradnja je delovala prirodno i lako. Nikada nisam osetio da postoji problem sa dijalogom između naših radova. Čak i na ovoj izložbi, proces je tekao glatko i sve vreme je inspirativan.
Evropska kuća Kosovo: Kada gledate fotografije onoga drugog, gde primećujete sličnosti ili razlike u načinu na koji oboje snimate svet? Šta vas impresionira, šta po vašem mišljenju mora da bude zabeleženo i dokumentovano kroz fotografiju? Kako vas posmatranje vašeg rada nasuprot rada drugog fotografa tera da razmišljate o sopstvenoj fotografiji?
Ljum Hajrulahu: Iako oboje radimo u istom umetničkom medijumu, naši pristupi su veoma različiti. Uglavnom radim u crno-beloj tehnici, što mojim slikama daje osećaj nostalgije. Ljudi me često pitaju da li sam koristio analogni foto-aparat i to je upravo ono što volim, to što mogu da stvaram fotografije u modernom okruženju, ali da im i dalje pružam taj vanvremenski osećaj.
Sa druge strane, kad god vidim Festine fotografije, one me podsećaju na lepotu fotografije u boji. One me teraju da više kritički razmišljam o sopstvenom radu. To me podstiče da fotografiju vidim drugačije i zaista cenim tu dinamiku između nas.
Evropska kuća Kosovo: Šta obično pokreće vaš impuls da „povučete okidač“, kakve vrste trenutaka ili detalja ubrzavaju vaš puls kao fotografa?
Ljum Hajrulahu: Za mene je to haos, ono što bih nazvao organizovanim haosom. Kad god to vidim kroz objektiv, osećam trenutnu potrebu da povučem taj okidač. Često u fotografiji ljudi pokušavaju da uhvate samo lepotu – dok ignorišu haos – ili ga pak gledaju sa sažaljenjem. Ja radim suprotno: želim da uhvatim njegovu sirovost.
Mislim da to dolazi od odrastanja u haotičnom okruženju i gradu. Često sam viđao fotografe kako pokušavaju da prikažu Prištinu kao nešto što nije, zatvarajući oči pred onim što nazivaju „ružnom“ stranom. Lično, uopšte je ne smatram ružnom; nalazim lepotu u njoj. Kao što se kaže, ne treba suditi o knjizi po njenim koricama.
Evropska kuća Kosovo: Kako biste opisali svoj lični pristup fotografiji, da li je više vidite kao dokumentovanje stvarnosti ili kao oblik ličnog izražavanja?
Ljum Hajrulahu: Vidim je kao oboje, dokumentovanje stvarnosti, a istovremeno i izražavanje sebe. Fotografija je, za mene, jedan od najboljih medij(um)a za samoizražavanje jer vam omogućava da uzmete nešto iz svoje okoline i onda to pretvorite u nešto lično. Taj balans između stvarnosti i izražavanja je ono što me najviše fascinira.
Evropska kuća Kosovo: Kakvu ulogu fotografija igra u vašem svakodnevnom životu i u načinu na koji razumete sebe i društvo oko sebe? Da li vas čini više namernim posmatračem?
Ljum Hajrulahu: Da biste bili dobar fotograf, mislim da morate biti jedno sa onim što snimate, postati deo toga, a ne samo spoljni posmatrač, autsajder. To mi je uvek bilo važno.
Kroz fotografiju sam stekao dublje razumevanje ljudi koje dokumentujem. Često zastanem i razgovaram sa njima. Na primer, jedna serija koju sam napravio bila je o romskoj deci na železničkoj stanici u Peći. Nisam planirao da ih upoznam, bio sam tamo samo da fotografišem stanicu. Ali slučajno sam na kraju razgovarao sa njima i saznao mnogo toga o njihovim životnim borbama. Taj trenutak je zaista promenio moju perspektivu u odnosu na fotografiju.
Evropska kuća Kosovo: Kao mladi umetnici, kako doživljavate izazove i mogućnosti rada sa fotografijom danas?
Ljum Hajrulahu: Naravno, fotografija ima svoje izazove, iako može da izgleda jednostavno, jer je danas tako lako dostupna. Postoje izazovi vezani za okruženja koja biramo da fotografišemo. Za mene su protesti uvek izazov. Fotografišem ih od svoje 14. godine, i dok su me uvek privlačili, napetost koja dolazi sa njima može biti ogromna.
Još jedan veliki izazov bio je prostor, imati mesto za stvaranje i istraživanje. Imao sam sreće da imam „Termokos“ kao prostor za rad, ali znam da mnogi mladi fotografi nemaju tu priliku sve do univerziteta.
Što se tiče mogućnosti, sama fotografija je jedna od njih. Ona uvek otvara vrata, stvara mogućnosti i omogućava vam da svoj rad orijentišete u različitim smerovima.
Evropska kuća Kosovo: Da li smatrate da današnji brzi rast tehnologije – pametnih telefona, alatki za veštačku inteligenciju, društvenih mreža – ugrožava ili obogaćuje vrednost fotografije kao umetnosti?
Ljum Hajrulahu: Na neki način, obogaćuje fotografiju, ali na druge načine je ugrožava.
Pametni telefoni su dobra stvar, jer fotografiju čine dostupnom svima. Svako može da počne kao fotograf samo sa telefonom, a možda će kasnije da pređe na foto-aparat.
Ali veštačka inteligencija jeste pretnja. Ugrožava fotografiju na isti način na koji ugrožava i druge forme umetnosti, uglavnom zbog načina na koji se fotografije koriste za generisanje slika veštačke inteligencije. U mnogim slučajevima, to se oseća kao oblik plagijata.
Evropska kuća Kosovo: Šta za vas znači biti mladi fotograf na Kosovu upravo sada, koje su to jedinstvene borbe i inspiracije koje oblikuju vaš put?
Ljum Hajrulahu: Kao što kažemo mi na Kosovu, „n’ lule të rinisë“ (u cvetu mladosti), to je divan osećaj. Rasti u isto vreme kada i vaša zemlja i imati priliku da sve to dokumentujete, i dobro i loše i ružno, zaista je inspirativno.
Ali, to takođe dolazi u paketu sa borbama. Život u zemlji sa stalnim socijalno-ekonomskim poteškoćama otežava bavljenje ovom oblašću. Često ste primorani da birate između toga da budete dokumentarni fotograf ili da radite posao „od 9 do 5“. To ograničava vašu umetničku slobodu i stvaranje, jer nemate više dovoljno vremena da radite ono što volite. Nažalost, to je realnost.