Kroz toteme Genc Rodićija

„Moji totemi imaju svoju punu moć samo kada su zajedno“

Izložba ,,Totemi“ Genc Rodićija otvorena je 29. aprila u Europe House Kosovo u Prištini. Njegova dela su inspirisana mračnim periodom u svetskom društvu. Oni su izrađeni tokom pandemije COVID-19. Međutim, u sebi sadrže mnogo boja i živosti. Seli smo da porazgovaramo s Gencom o njegovim putovanjima kroz sve ove godine, koja su ga dovela do ,,Totema“. U sledećem intervjuu, Genc otkriva svoje misli o svom odnosu sa svetom, umetnošću i dubinama duše.

Europe House Kosovo: Šetali ste kroz razne profesije, sve vrlo različite jedna od druge, stoga vaš odnos prema umetnosti nije konvencionalan. Možete li nam reći nešto o ovom putovanju?

Genc Rodići: Tako je, tokom celog života sam se bavio različitim stvarima i poslovima. Život bi mi se činio vrlo monotonim ako bih se bavio samo jednom stvari. Nisam konvencionalan u tom pogledu, potrebna mi je sloboda. Ne mogu se vezati samo za jednu profesiju ili određeni posao.

Postoji životna filozofija koju sam planirao od rane mladosti i u koju sam se još više uverio nakon čitanja knjiga engleskog autora Čarlsa Handija. Pre mnogo godina, Handi je tvrdio da se društvo menja, da više ne postoji „job for life“ (posao za celi život) kakav su imali naši roditelji, na primer, i da ljudi trebaju imati „portfolio veština“ da bi preživeli. Ova životna filozofija mi odgovara kao liku.

Često, duhovito, kada me ljudi pitaju čime se bavim, kažem im da sam ‘lenčuga sa mnogo zanata’ ili kako kažu na engleskom, ,,Jack of all trades, master of none„. Prošao sam kroz razne poslove i profesije, od čistača cipela u jednoj diskoteci u Londonu do izvršnog direktora tri preduzeća. Moj rad me je povezao s najpoznatijim svetskim medijskim brendovima kao što su: The Economist, The New York Times, The Wall Street Journal i mnogim drugima, kao i sa poznatim ličnostima iz sveta evropske politike i ekonomije.

Budući da sam radio i nastavljam da radim u različitim industrijama i s ljudima iz različitih društvenih sredina, mislim da sam imao sreće da stvorim drugačije iskustvo od ljudi koji rade samo jedan posao i provode vreme u jednom društvenom krugu. Ovakav pristup životu je nezamisliv i vrlo opasan za mnoge ljude, ali ove velike promjene i prilagođavanje različitim okruženjima su dobrodošle za umetnika. Ovo životno iskustvo mi je mnogo pomoglo u mom umetničkom stvaralaštvu.

Europe House Kosovo: Kako je nastala serija „Totemi“? Da li je to bila namerna odluka da započnete ovu seriju ili je to jednostavno proizašlo iz vašeg odnosa s umetnošću?

Genc Rodići: U novembru i decembru 2018. godine, kada sam imao 52 godine, na inicijativu prijatelja i nekih članova porodice kojima su se svideli moji radovi, počeo sam ih objavljivati ​​na društvenim mrežama. Istovremeno, prvi put sam počeo slikati na platnu. Početkom 2019. godine imao sam priliku da izložim ove radove u galeriji ,,Gallery at the Club“ u Švajcarskoj. Bila su to dela početnika u ovoj oblasti. Tako sam i odlučio da unapredim svoj umetnički rad značajnijim delom, a „Totemi“ su rezultat toga.

Europe House Kosovo: Zašto ste odlučili da radite na pakovanjima cigareta? Kakvu simboliku oni imaju za vas?

Genc Rodići: Ideja mi je došla iz stare navike. Bilo je vreme kada bih, nakon što bih popušio kutiju cigareta, otvorio je i farbao po poleđini kutije, koja je bela. Crtao sam i po drugim stvarima koje sam imao u rukama, salvetama, omotima čokolade i slično. Mnoga od ovih dela su se izgubila u međuvremenu.

Tokom pandemije, dok sam tražio novu ideju za smislenije umetničko delo, gledajući kutije cigareta, setio sam se da je njihova transformacija iz objekta koji se doživljava kao nešto negativno, poput konzumiranja duvana, u prekrasan objekt, sama po sebi metafora koja bi objasnila glavni koncept ovog rada, a to je da uz malo rada i malo snage volje ljudi mogu transformisati sebe, svoju porodicu, društvo i svet nabolje.

Ako možemo transformisati kutiju cigareta, koja simbolizuje prilično lošu naviku, u prekrasan predmet, onda je sve moguće. Ljudi s malo truda i snage volje mogu transformisati svoje živote nabolje, transformirajući se u bolja i brižnija bića, mogu uticati na svoje porodice i društvo uopšte.

Tako su se stvari povezale. Otvoreni paket je bio oblikovan poput indijanskih totema. Odavde je i nastao naziv ciklusa radova. Poznato je da su totemi duhovni objekti u mnogim svetskim kulturama. Moj drugi argument je bio, posebno tokom pandemije kada je postalo jasno da svet nije spreman za takvu krizu, da svetu trebaju mudri ljudi koji će ga voditi, ljudi koji će brinuti o prirodi i duhovnoj strani svetskog društva. Dakle, potrebne su nam ‘duhovne vođe’, bio je drugi argument. Ne kažem ovo u religijskom smislu te reči, već zato što svet pripada svima nama i ne bismo ga trebali ignorisati i uništavati.

Onda sam pomislio, šta ako bih hronološki dokumentovao godinu svog života tokom pandemije? Tako je rođeno 365 minijaturnih radova, od kojih svaki predstavlja umjetničko delo ili moje raspoloženje tokom tih dana.

Neki od ovih radova su očigledno naručeni, neki su apstraktni, ali svi su pod uticajem stvarnosti mog života, moje istorije, mojih meditacija, misli, sećanja, dnevnih vesti, događaja itd.

Neki od ovih radova imaju jasne poruke, neki su apstraktni, ali svi su pod uticajem stvarnosti mog života.

Europe House Kosovo: Da li su ova pakovanja samo praktičan medijum ili za vas imaju dublje značenje?

Genc Rodići: Što se tiče pitanja da li je ovaj medijum pogodan za rad i stvaranje umetničkih dela, mislim da nije. Karton odmah upija boju i ne ostavlja prostor za bilo kakvu kasniju intervenciju, poboljšanje ili promenu.

S druge strane, postoje i površinska ograničenja, jer imate samo određenu dimenziju i relativno malu površinu za ostvarenje ideje.

Kutije cigareta, u slučaju ovog umetničkog dela, obavile su svoj posao. Same po sebi, nemaju nikakvu simboliku osim praktičnog aspekta držanja 20 cigareta na jednom mestu.

Europe House Kosovo: Vaš rad se često bavi temama kao što su klimatske krize, političke i socijalne situacije. Koliko vam je važno da umetnost govori o realnosti?

Genc Rodići: Moja glavna preokupacija u životu, kao i u umetnosti, je običan čovek kao biološko i društveno biće, te kako te velike društvene, klimatske, političke i ekonomske promene utiču na njegovo mentalno i materijalno blagostanje.

Podržavam demokratiju i slobodnu tržišnu ekonomiju, ali od mladosti sam primećivao nedostatke kapitalističkog sistema, koji je u mnogim zemljama sveta izuzetno surov.

Nadao sam se da će čovečanstvo pronaći prikladniji društveni sistem za sve, ali nikada nisam zamišljao da ću moći živeti u jednom postdemokratskom sistemu (koji danas prevladava u svetu), sistemu u kojem svetskim vođstvom upravljaju oligarsi. Dakle, život običnih ljudi, umesto da postane lakši, postaje sve teži.

Za mene je neverovatno važno da se umetnici bave temama iz društvene stvarnosti i okruženja u kojem žive. To mogu biti i globalne teme, jer smo u konačnici i mi stanovnici ovog zemaljskog sveta, ali to trebaju biti sveže, originalne teme koje proizlaze iz njihovih misli i zapažanja, a ne ponavljanja ili kopije tema kojima su se drugi umetnici bavili pre njih.

Europe House Kosovo: Vaši radovi su živahni, puni života i boja, iako su nastali tokom jednog teškog vremena za svet. Da li je ovo tvoj način otpora?

Genc Rodići: Što se tiče ,,Totema“, istina je da su napravljeni s vrlo živim, živahnim bojama, često čak i fluorescentnim bojama. Vreme pandemije je bilo ovakvo; Ljudima su bile potrebne pozitivne boje koje podižu duh i daju nadu. To ne znači da ću u budućnosti koristiti isti kolorit boja.

Još jedna stvar se mora shvatiti – kao samoukom umetniku, moja sloboda izražavanja je apsolutna. Nemam ograničenja ni od koga i niti se koga bojim, jer ne pripadam akademskom svetu umetnosti, ne trebam se nikome dokazivati.

Radim spontano i odbijao sam da pohađam kurseve kod drugih slikara ili da učim sa društvenih mreža. Moj cilj je da moja umetnost ostane 100% nezavisna od bilo čijeg uticaja.

Nema ništa svetije za mene nego videti ljude oko sebe sretne, nasmejane, opuštene, pozitivne i s ambicijom i voljom za život – sa ambicijom da čine stvari koje će nas pomaknuti napred, ka boljem društvu za sve.

Dakle, ako moja spontanost u umetnosti, naivnost, eksperimentisanje, humor, sarkazam, doprinesu i malo u tom smeru i odupru se negativnim pojavama u društvu, ja sam sretan.

Europe House Kosovo: U jednom intervjuu ste rekli da je ljubav vaša glavna motivacija za stvaranje. Kako se ta ljubav manifestuje u vašoj umetnosti?

Genc Rodići: Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje samo s dva praktična primera, iako postoji još mnogo slučajeva i primera gde se moja ljubav prema ljudima manifestuje kroz umetnost.

Tokom pandemije, posebno u vreme kada smo bili u izolaciji, svakodnevno sam javnosti nudio malo umetničko delo kako bih im skrenuo pažnju na vrlo nepovoljnu situaciju koja je nastala i dao im nadu da će doći bolja vremena. Bio sam potpuno svestan da bi polovina stanovništva bila sretna što ih vidi, dok bi me druga polovina proklinjala, kritikovala, a možda čak i ismejavala.

Da su moji radovi privukli pažnju barem jedne osobe tokom pandemije, čak i na minutu, ja sam ostvario svoj cilj.

Srećom, i na moju veliku radost, Toteme je dočekala čitava armija ljudi, ne samo sa Kosova već iz celog sveta. Statistike gledanosti (vreme provedeno gledajući moj rad) na društvenim mrežama pokazuju vrlo veliku brojku – hiljade časova.

Ako ovoj činjenici dodamo vreme koje su ljudi proveli raspravljajući o mojim radovima (bez obzira na to da li imaju pozitivno ili negativno mišljenje o njima) kod kuće, u kafićima i raznim kuloarima, postaje jasno da sam svojim radom postigao veliki uspeh.

Drugi primer je da sam svojim radom pomogao mnogim ljudima moje generacije da pronađu hrabrost da otkriju i objave svoja dela, koja su godinama držali zaključana u sebi. Naši ljudi su veoma talentovani. Nemate pojma koliko me je ljudi kontaktiralo pričajući mi o pesmama i slikama koje su stvorili tokom života, ali nikada nisu imali hrabrosti da ih objave.

Moramo razbiti tabu o godinama u našem društvu, i verujem da sam svojim radom uspeo malo ublažiti tu situaciju.

Evropska kuća Kosovo: Kako se osećate kada vidite celi ciklus „Totemi“ završenim – 365 radova – prikazanih kao celina?

Genc Rodiqi: Pre svega, osećam se veoma sretno što sam završio ovaj ciklus, a drugo, osećam veliko olakšanje što sam ga završio. Bilo je raznih izazova tokom 17-mesečnog rada, ali sam konačno uspeo.

Sretan sam što sam uradio ovo delo, jer se nadam da će barem jedna osoba imati koristi od poruke ovog dela.

Takođe se osećam sretnim što sam završio ovaj ciklus, jer se završetkom ovog ciklusa završava još jedna faza mog života. Oslobađanje svih tih misli i emocija, koje su se gomilale godinama i godinama, bila je terapija i za mene.

Moramo shvatiti da postoji mnogo ljudi na svetu koji nisu u stanju da jasno izraze svoje emocije putem komunikacije. Ljudi u sebi nose različita osećanja: sećanja, iskustva, uspehe, poraze, radosti, traume, tuge. Umetnost je dobar način da se izraze, da izvuku ta osećanja iz svojih tela.

Moji totemi imaju svoju punu moć samo kada su zajedno. Vidim ih kao vojnike u vojsci, pa se nadam da će u budućnosti, gde god da završe u svetu, uvek biti zajedno.

Poseban je osjećaj kada vidim sve radove na jednom mestu.

Europe House Kosovo: Da li ste pasionirani i prema muzici? Mislite li da postoji veza između boje i zvuka? Doživljavate li ih na isprepleten način?

Genc Rodići: Verujem da su u svemiru sve stvari međusobno povezane. Stoga je moj odgovor na ovo pitanje: da.

Kako ja doživljavam ove stvari je malo drugačije.

Ako mi je dozvoljeno da povežem boju sa vizuelnom umetnošću, a zvuk sa muzikom, ja dajem prednost muzici. U smislu da su zvuk ili muzika nešto božanskije od boje – nešto što nema granica.

S druge strane, boje i vizuelna umetnost, iako su takođe deo svemira, delo su čoveka i, po mom mišljenju, imaju ograničenja.

Često se pitam: šta je od ove dve stvari okean, a šta svemir?

Verujem da je boja/vizuelna umetnost (za koju nauka kaže da ne postoji, već je samo manifestacija/produkcija ljudskog mozga) okean – u smislu da okean ima granicu, ima definiciju, iako je sastavljen od triliona kapi vode.

Dok je muzika nešto božansko, do sada neobjašnjivo, i bezgranično.