Mart 18, 2021 | Cetvrtak
Nejednakosti širom sveta produbljene su zbog pandemije COVID-19. Zemlje u razvoju zaostaju za razvijenim zemljama u primanju vakcine; deca iz siromašnijih porodica u većem broju slučajeva nemaju pristup sredstvima za obrazovanje elektronskim putem; a svugde su žene morale da se nose sa višestrukim povećanjem posla oko nege, kao i većom verovatnoćom da će izgubiti posao.
Kosovo nije drukčije. Na početku pandemije, uslovi na tržištu rada na Kosovu pokazali su podelu između muškaraca i žena Dok je stopa nezaposlenosti za muškarce ostala na 23 %, za žene je iznosila 34 %.[1] Još gore, stopa zaposlenosti žena – udeo žena koje su zaposlene – iznosi manje od 14 %, dok za muškarce iznosi 46 %. Ovi manje nego idealni uslovi dodatno su pogoršani pandemijom COVID-19 Restriktivne mere koje je uvela vlada uticale su na ekonomiju uopšte, a posebno na zapošljavanje.
Iz podataka objavljenih do trećeg kvartala 2020. godine, jasno je da je uticaj pandemije doveo ne samo do pogoršanja situacije u smislu zaposlenosti, već još više do obeshrabrivanja radnika. Žene na Kosovu imaju najnižu stopu učešća u radnoj snazi, sa manje od 20 % čak i u vremenima ekonomskog rasta. Tokom perioda najvećeg zaključavanja i u kvartalu posle zaključavanja, stopa učešća žena u radnoj snazi opala je na manje od 18 %. Pad ekonomske aktivnosti za žene i njihova izloženost većim rizicima na tržištu rada primećena je i na Kosovu.
Prvo, žene u većem broju slučajeva rade u sektorima na koje je pandemija najviše uticala, a posebno u sektorima koji imaju najveći nivo rizika od izlaganja. Od svih zaposlenih žena na Kosovu, 20 % radi u prosvetnom sektoru; 19 % u trgovini na malo; a 14 % u zdravstvenoj zaštiti.[2] Sva tri sektora su uveliko pogođena pandemijom i imaju najveći nivo izloženosti. Štaviše, studije su pokazale da je oko 30 % žena koje su radile u privatnom sektoru, radilo bez ugovora. U kriznim vremenima, kada je smanjenje zaposlenosti neminovno, obično se otpuštaju oni koji rade bez ugovora, zbog čega su žene u privatnom sektoru na Kosovu najugroženije zbog takvog smanjenja.
Drugo, žene su opterećene negom i poslovima u domaćinstvu, nečim što je drastično povećano tokom pandemije. Pre pandemije, žene na Kosovu, bez obzira na njihov status zaposlenosti, radile su više od 3 sata u domaćinstvu i nezi. Ova brojka je još veća za žene koje su udate i imaju decu. U pandemiji, došlo je do povećanja potražnje i potrebe za negom, posebno brigu o deci i starijim članovima porodice. Žene su nesrazmerno odgovorne za pružanje ove nege.
Studija Instituta Riinvest pokazala je u 2016. god. da je oko 78 % žena isključivo odgovorno za brigu o deci u domaćinstvu.[3] Pre pandemije, žene su radile više od 10 sati dnevno, i na plaćenom i na neplaćenom poslu, a verovatno je da je ta brojka znatno povećana od početka pandemije. Prelazak na učenje na daljinu za decu doprineo je i do većeg angažmana žena u pomoći deci oko učenja. Prema tome, žene su trošile još više vremena tokom prošle godine. Verovatnoća da će žene odustati od plaćenog rada da bi završavale obaveze nege znatno je veća nego za muškarce, zbog čega su žene sklonije tome da izgube svoj prihod i ekonomsku nezavisnost.
Treće, verovatnije je da će žene biti odvraćene od potrage za poslom u vremenima ekonomske neizvesnosti. Kao što statistika gore pokazuje, žene na Kosovu već su u velikoj meri odvraćene od učešća na tržištu rada čak i u vremenima redovne ekonomske aktivnosti. Imajući u vidu gore navedene stvari, žene će u većem broju slučajeva odustati od potrage za poslom ako su nezaposlene i čekati da se ekonomska situacija popravi pre nego što se vrate na tržište rada.
Ekonomski položaj žena na Kosovu bio je problematičan i pre nego što je počela pandemija, međutim, i zdravstvena kriza i ekonomska kriza pogoršala je delikatan položaj u kom se žene nalaze poslednjih 20 godina Ekonomska politika i institucionalni pristup ekonomskom oporavku mora da ima u vidu nesrazmerni uticaj krize.
Politika mora da se osmisli kao ciljani odgovor za sektore za koje se očekuje da će predvoditi dalji ekonomski razvoj. Sa tog aspekta, treba uzeti u obzir politiku obuke i dokvalifikacije radne snage, subvencionisanje zarada za praktični rad itd.
Kosovska agencija za statistiku, Poreska uprava Kosova i Agencija za zapošljavanje moraju da počnu da objavljuju presek podataka po sektorima, kao i rodu i starosti, da bi se omogućila detaljna izrada strategije za ekonomski razvoj sa ciljem da se povećaju ekonomske prilike za sve grupe u društvu.
Pored toga, trebalo bi uzeti u obzir aktivnu fiskalnu politiku zajedno sa javnim ulaganjima u cilju stimulisanja sektora koji su najviše pogođeni i sektora koji zapošljavaju najugroženije grupe, kao što su žene i mladi.
Uspostavljanje šeme za subvencionisanje zarada (u vidu neposrednog subvencionisanja zarada ili smanjenja poreza) može da posluži kao dobar most za postojeći jaz na tržištu. Jedan od načina da se osmisle ti programi je da se subvencijama podrže nova radna mesta u kompanijama, ali uz uslov da se za nova radna mesta angažuju grupe koje nisu dovoljno predstavljene na tržištu rada.
Još jedna politika primenjena u vremenima krize je zapošljavanje radnika na određeno vreme ili honorarno u više od jednoj firmi u određenim sektorima. Podsticaji za firme da stvore prilike za zapošljavanje sa ugovorima na određeno, mada je to u dugoročnom smislu nepoželjno, mogu da budu dobar način za obezbeđivanje prilika za zapošljavanje za nezaposlene, čak iako se ne radi o stalnom radnom odnosu. Ovo bi posebno bilo korisno za žene, imajući u vidu ograničenja sa kojima se suočavaju.
Dita Dobranja
Ekonomski stručnjak za ekonomsko istraživanje, razvoj privatnog sektora i analizu tržišta rada.
[1] Kosovska agencija za statistiku, Ispitivanje radne snage, 2019. god.
[2] Kosovska agencija za statistiku, Ispitivanje radne snage, 1K, 2K, 3K, 2020. god.
[3] Institut Riinvest – Žene u radnoj snazi, 2016. god.