“Ljudska prava zahtevaju kontinuiranu zaštitu.” 

Obeležavanje Dana ljudskih prava sa Hiljmnijetom Apuk 

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava, Europe House (Evropska kuća) Kosovo razgovarala je sa Hiljmnijetom Apuk. Apuk je predvodnica aktivistkinja i dobitnica Nagrade Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Nakon što je u mladosti prevazišla lične barijere, postala je jedan od najsnažnijih glasova koji se zalažu za ljudska prava i preoblikovanje globalnih standarda jednakosti. Više puta je istakla da ljudska prava nisu samo pravno pitanje, već pitanje ljudskog dostojanstva, ona su putovanje, a ne odredište. U ovom intervjuu, ona nam govori o svom ličnom putovanju i svojim razmišljanjima o stanju ljudskih prava u svetu danas.

Europe House Kosovo: Recite nam malo o vašem ličnom putu, od detinjstva do danas. Kako je napredovao vaš akademski i profesionalni razvoj?

Hiljmnijeta Apuk: Moje životno putovanje je počelo u skromnim okolnostima i u vremenu kada se o pravima osoba sa invaliditetom jedva govorilo. Rođena sam sa nesrazmerno ograničenim rastom, što je od detinjstva značilo suočavanje sa fizičkim barijerama, predrasudama i nesporazumima. Međutim, zahvaljujući snažnoj podršci moje porodice, posebno verovanju da obrazovanje može da promeni nečiji život, moj put nije bio put ograničenja, već mogućnosti.

Stekla sam visoko obrazovanje na dva fakulteta –  ekonomskom i pravnom. Imam dve univerzitetske diplome u dve različite oblasti, jer sam želela znanje koje bi mi omogućilo da se profesionalno i efikasno zalažem za ljudska prava. Sa 18 godina sam dobila vozačku dozvolu, u vreme kada gotovo niko to nije očekivao od devojke sa invaliditetom. Kada nismo mogli da pronađemo rešenje za adaptaciju automobila, sama sam ga dizajnirala, a inženjeri su ga uspešno tehnički implementirali. To me je naučilo da ne čekam promene, već da ih stvaram.

Više od tri decenije svog života posvetila sam civilnom društvu, osnovala sam organizaciju „Mali ljudi Kosova“ i podržala one čiji se glasovi najtiše čuju, posebno devojčica i žena u ruralnim područjima. Moj aktivizam me je postepeno doveo na međunarodni nivo.

Imala sam veliku čast da me Generalna skupština UN izabere za člana Ad hok odbora UN, koji je sastavio Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Ovo je prvi međunarodni pravni dokument 21. veka i prvi pravno obavezujući globalni instrument o pravima osoba sa invaliditetom. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom je dokument koji su države širom sveta obavezne da primenjuju. Biti deo tima koji je pisao istoriju za preko milijardu ljudi širom sveta, jedna je od najvećih počasti u mom životu.

Za svoj dugogodišnji rad imala sam čast da dobijem prestižnu Nagradu Ujedinjenih nacija za ljudska prava, priznanje koje se dodeljuje tek na svakih pet godina malom broju pojedinaca koji su doprineli unapređenju ljudskih prava na globalnom nivou, ne samo u svojoj zemlji. Ova nagrada se smatra jednim od najviših priznanja UN i često se opisuje kao korak ka Nobelovoj nagradi za mir.

Moje putovanje nije bilo lako. Odrastala sam na Balkanu, gde su prepreke brojne, a promene dolaze sporo. Međutim, verujem da osoba, bez obzira na okolnosti, uz podršku porodice, znanje i istrajnost, može da izgradi put koji ne samo da menja njen život već i živote drugih. Danas se trudim da svojim primerom pokažem da prepreke ne definišu osobu; to čini hrabrost da ih prevaziđe i pretvori u mostove za druge. 

Europe House Kosovo: Ovaj intervju vodimo povodom Dana ljudskih prava. Kako doživljavate stanje ljudskih prava u svetu danas?

Hiljmnijeta Apuk: Trenutno stanje ljudskih prava u svetu je složeno i puno kontradikcija. S jedne strane, međunarodni standardi nikada nisu bili razvijeniji, a globalna svest o ljudskim pravima nikada nije bila jača. S druge strane, savremeni izazovi, oružani sukobi, rastuće nejednakosti, nasilje nad ranjivim grupama i ograničen pristup institucijama jasno pokazuju da ljudska prava ostaju krhka i da zahtevaju stalnu zaštitu.

Posebno me brine položaj onih koji su najčešće na marginama društva, kao što su osobe sa invaliditetom, žene, deca i zajednice bez glasa u političkim procesima. Ipak, verujem da ima mesta za optimizam. Vidimo sve veće angažovanje mladih, hrabrost aktivista širom sveta i rastuću spremnost civilnog društva da brani univerzalne vrednosti i da reaguje na kršenja prava.

Dan ljudskih prava je važan podsetnik da prava nikada nisu sama po sebi garantovana. Ljudska prava se materijalizuju kroz svakodnevnu odgovornost, međunarodnu saradnju i spremnost svakog pojedinca da progovori kada je svedok nepravde. Ako razmišljamo globalno, a delujemo lokalno, kako kaže jedna od ključnih poruka UN, možemo da izgradimo društva u kojima dostojanstvo svake osobe nije samo ideal već stvarnost.

Europe House Kosovo: Decenijama ste bili na prvoj liniji zalaganja za prava osoba sa invaliditetom na Kosovu. Koja su najveća dostignuća koja biste danas mogli da primetite, a koji su nedostaci? 

Hiljmnijeta Apuk: Decenijama sam bila u prvim redovima zalaganja za prava osoba sa invaliditetom i mogu da kažem da su dostignuća značajna. Danas osobe sa invaliditetom imaju veću vidljivost u društvu, organizacije civilnog društva ih zastupaju, a pravni okviri i institucionalne politike, u mnogim oblastima, jasno prepoznaju njihova prava. Mlade osobe sa invaliditetom su sve više aktivne u obrazovanju, kulturi i javnom životu, što je znak stvarnog napretka.

Međutim, izazovi ostaju. Infrastruktura i pristupačnost javnih prostora su i dalje nedovoljne, stope zaposlenosti osoba sa invaliditetom su niske, a društvena svest ponekad ometa istinsku inkluziju. Zakoni koji postoje, ali se ne primenjuju, ne menjaju stvarnost. Najveći zadatak je i dalje kontinuirano uklanjanje barijera i borba protiv stereotipa kako bi prava osoba sa invaliditetom postala svakodnevna praksa, a ne samo formalna odredba.

Europe House Kosovo: Da li je, po vašem iskustvu, kosovsko društvo napredovalo u postupanju sa osobama sa invaliditetom? Da li vidite značajno poboljšanje kada je u pitanju pristupačnost, inkluzivnost i poštovanje dostojanstva ove kategorije?

Hiljmnijeta Apuk: Kosovsko društvo se nesumnjivo menja. Primetno je veće razumevanje, solidarnost i spremnost da se osobe sa invaliditetom vide kao ravnopravni učesnici u društvu. Mladi posebno pokazuju povećanu osetljivost i otvorenost.

Ipak, promena mentaliteta je spor proces. Tradicionalni stavovi, nedovoljno znanje i duboko ukorenjeni stereotipi nastavljaju da budu izazov. Iako je napredak vidljiv, još uvek nismo dostigli nivo gde poštovanje i inkluzija postaju automatski standardi. Potrebni su kontinuirano obrazovanje, dijalog i javne kampanje kako bi se ova promena konsolidovala.

Europe House Kosovo: Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom je važan međunarodni instrument za zaštitu prava osoba sa invaliditetom. Da li mislite da postoji praktična primena standarda konvencije na Kosovu?

Hiljmnijeta Apuk: Konvencija UN o pravima osoba sa invaliditetom je istorijski dokument. To je prvi međunarodni pravni instrument 21. veka, koji obavezuje države da obezbede puno učešće i ravnopravnost osoba sa invaliditetom. Kosovo je napravilo važne korake u njenoj implementaciji, što uključuje pravne reforme i strateške dokumente koja prate duh Konvencije.

Međutim, puna implementacija standarda Konvencije zahteva jače institucije, bolju međusektorsku saradnju i konkretne politike koje dosežu do svakog građanina. Doslednost, dugoročno planiranje i kontinuirano praćenje sprovođenja zakona su neophodni. Konvencija je moćno sredstvo, ali samo ako se primenjuje u praksi.

Europe House Kosovo: Koje su najveće prepreke koje i dalje ometaju ravnopravno uključivanje u društvo osoba sa invaliditetom na Kosovu: zakoni, infrastruktura ili društveni stereotipi? 

Hiljmnijeta Apuk: Barijere su višeslojne i variraju od pravnih, preko infrastrukturnih, do društvenih. Kada govorimo o pravnim barijerama, zakoni postoje, ali njihovo sprovođenje često se suočava sa nedostatkom finansijskih i institucionalnih kapaciteta, a kada je reč o infrastrukturnim barijerama, mnoge škole, zdravstvene ustanove, radna mesta i javni prostori i dalje ostaju nepristupačni. Najteže je da se prevaziđu društvene barijere koje nastaju zbog stereotipa, a utiču na zapošljavanje, obrazovanje, društvenu interakciju i mogućnosti života u zajednici.

Najveća barijera ostaje nevidljiva; to je pretpostavka da osobe sa invaliditetom „ne mogu“. Promena ove paradigme je ključna za istinsku inkluziju.

Europe House Kosovo: Često ste govorili da ljudska prava nisu samo pravno pitanje, već pitanje ljudskog dostojanstva. Kako možemo da vaspitamo mlade generacije u tom duhu?

Hiljmnijeta Apuk: Obrazovanje o ljudskim pravima i poštovanju različitosti treba da počne od najranijeg uzrasta. Deca u vrtićima uče kroz igru, sa lutkama različitih rasa i boja kože, lutkama sa invaliditetom, lutkama u invalidskim kolicima ili sa pomagalima, što pomaže deci da razviju navike poštovanja i razumevanja različitosti.

Kasnije, u školama i zajednicama, mladi treba da uče kroz praktične aktivnosti i zajedničke projekte. Tako razvijaju empatiju, solidarnost i kritičko razmišljanje; da odrastaju u okruženjima gde je poštovanje ljudskog dostojanstva osnovna vrednost.

Ako od ranog uzrasta usadimo naviku poštovanja svake osobe, stvaramo generacije koje će graditi inkluzivna i pravedna društva, gde različitost postaje prirodna i vrednovana.

Europe House Kosovo: Ono što je važno, prema vašem iskustvu, jeste da je hitno potrebno da se uspostavi regionalna saradnja kako bi se obezbedila jednakost i pristupačnost za sve?

Hiljmnijeta Apuk: Balkan deli zajedničku istoriju, izazove i težnje. Regionalna saradnja je neophodna, posebno u razmeni iskustava i dobrih praksi, zajedničkim kampanjama protiv diskriminacije, razvoju regionalnih standarda pristupačnosti, umrežavanju organizacija civilnog društva i zajedničkim omladinskim inicijativama.

Saradnja u oblasti ljudskih prava nije samo politička nužnost. To je prilika za region da pokaže da može da bude model inkluzivnosti i solidarnosti.

Europe House Kosovo: Kako gledate na ulogu medija i društvenih mreža u promovisanju ili ometanju unapređenja ljudskih prava? 

Hiljmnijeta Apuk: Mediji i društvene mreže imaju moć da menjaju društvo na bolje ili na gore. Kada su odgovorni, mogu da podižu svest, osnažuju marginalizovane zajednice, da izgrade kulturu poštovanja i razotkrivaju diskriminaciju. Međutim, ponekad mogu da šire stereotipe i dezinformacije, posebno kada se senzacionalizam ceni više od etike. Profesionalizam, tačnost i poštovanje ljudskog dostojanstva su neophodni. Kada mediji pravilno funkcionišu, postaju moćan saveznik u borbi za ljudska prava.

Europe House Kosovo: Vi ste inspiracija mnogim aktivistima za ljudska prava. Na ovaj Međunarodni dan ljudskih prava, koja bi bila vaša poruka građanima i institucijama, a posebno mladima koji se zalažu za ljudska prava? 

Hiljmnijeta Apuk: Na današnji dan želim da vas podsetim da ljudska prava nisu zaštićena samo u institucijama. Ljudska prava su zaštićena u svakodnevnom životu, u našem govoru, postupcima, solidarnosti i hrabrosti da delujemo kada smo svedoci nepravde. Pozivam građane da veruju u moć svog glasa, institucije da dosledno sprovode zakon, a međunarodnu zajednicu da ostane partner u izgradnji inkluzivnog društva.

Ljudska prava su univerzalna i neotuđiva. Naša je odgovornost da ih zajedno zaštitimo.

Mladima kažem da nikada ne smeju da potcene moć svog glasa. Promena se ne dešava preko noći, ali istrajnost, integritet i verovanje u pravdu čine razliku. Aktivizam je maraton, a ne sprint od 100 metara. Potrebno je strpljenje, hrabrost i posvećenost.

Savetujem im da uče, da se povezuju, sarađuju preko državnih granica, veruju u svoje vrednosti i da nikada ne prihvataju da su prepreke razlog za odustajanje.

Svaki mladi aktivista nosi potencijal da bude zagovornik ljudskih prava u svojoj zajednici. Potreban je samo jedan korak hrabrosti da se započne to putovanje.