April 30, 2025 | Sreda
U prisustvu ambasadora Orava i predsednice Osmani, BIRN Kosovo je objavio 2. aprila Izveštaj o govoru mržnje i dezinformacijama tokom izbora na Kosovu 2025. godine.
Izveštaj koji je objavljen povodom Međunarodnog dana provere činjenica, finansiran od strane EU, predstavlja nalaze koji ukazuju na široko rasprostranjenu upotrebu govora mržnje i dezinformacija tokom izbornog perioda. Kosovski izborni panel za žalbe i predstavke (IPŽP) utvrdio je da su političke stranke odgovorne za govor mržnje u 30 pojedinačnih slučajeva i izrekao je novčane kazne do 35.000 evra. Ipak, neki sadržaji govora mržnje koje je IPŽP označio i danas su dostupni na internet stranicama političkih stranaka i njihovim digitalnim platformama. Samo na dan izbora, proveravači činjenica identifikovali su najmanje 100 slučajeva dezinformacija.
„Borba protiv dezinformacija nije odgovornost samo jedne institucije – ona zahteva kolektivni napor svih nas: kreatora politika, novinara, proverivača činjenica i civilnog društva. Moramo raditi zajedno“, rekao je ambasador Orav na događaju povodom lansiranja, ističući posvećenost EU podršci inicijativama koje rade na stvaranju medijskog okruženja koje je transparentno, odgovorno i otporno na manipulaciju.
Predsednica Osmani, koja je bila jedan od glavnih govornika na događaju, rekla je „Istina je najjače oružje demokratije – kada se istina napadne, napadnuta je i sama sloboda“, ponovo naglašavajući posvećenost institucija Kosova da vode bitku ka informisanijem, poštovanijem i demokratskijem javnom diskursu, posebno tokom kritičnih trenutaka poput izbornih kampanja, gde dezinformacije i govor mržnje prete samim temeljima demokratskog angažmana.
Izveštaj, čiji su autori Krešnik Gaši i Visar Prebeza, uz doprinos Adeljine Ahmeti, Rudine Jakupi, Vese Keljmendi i Ivane Nikolić, ističe obim problema govora mržnje i dezinformacija na izborima 2025. godine, pokazujući kako su i domaći i strani akteri doprineli toksičnom izbornom okruženju.
Izveštaj takođe ukazuje na dehumanizirajuću retoriku koja je korišćena tokom izborne kampanje. Naime, politički protivnici su jedni druge nazivali životinjama, mentalno nesposobnima ili špijunima. Takav diskurs ljudi s takvim uticajem ne samo da potkopava dostojanstvo pojedinaca koji su u pitanju, već i podstiče okruženje normalizovanog govora mržnje i šikaniranja u društvu u celini.
Uloga medija je takođe od kritičnog značaja u ovom kontekstu, što je istaknuto i u izveštaju. Nalazi ukazuju na činjenicu da su mnogi mediji omogućili neproverenim izvorima da kreiraju sadržaj koji služi kao mamac za klikove, a zasnovan je na neosnovanim tvrdnjama protiv parlamentarnih kandidata.
Štaviše, nalazi izveštaja otkrivaju još jednu alarmantnu istinu u vezi s medijskom pismenošću među političkim ličnostima, pri čemu 20% anketiranih političara nije uspelo identifikovati izmišljene vesti kao lažne.
Izveštaj koji se može pronaći ovde za dalje čitanje, završava se sa dve grupe preporuka, jedna usmerena institucijama i političkim partijama na Kosovu, a druga medijima i regulatornim telima za medije.