Juli 4, 2025 | Petak
Intervju sa ombudsmanom Naimom Ćeljajem
Evropska kuća na Kosovu: Biti ombudsman je, između ostalog, plemenita misija. Šta je prethodilo vašoj misiji, vašem uverenju, vašoj ambiciji da budete ombudsman?
Naim Ćeljaj: Ponekad prošlost određuje budućnost. Moja prošlost je bila takva da sam se u kontinuitetu suočavao sa kršenjima ljudskih prava, na početku kao dete zbog samog vremena… Pripadam generaciji 70-ih, rođen sam 1971. godine.
Govorim o izazovima sa kojima sam se suočio u obrazovanju, do te mere da mi je uskraćeno pravo na obrazovanje, i svim peripetijama koje je pretrpeo svaki građanin Republike Kosovo.
Prvi posao koji sam radio bio je u okviru projekta koji je u to vreme finansirala Evropska komisija za rekonstrukciju. Ovaj projekat je realizovao Savet za zaštitu ljudskih prava i sloboda, i preko njega smo pružali besplatnu pravnu pomoć.
Tokom mog rada u ovoj misiji, shvatio sam koliko je važno da građani znaju i prepoznaju prava koja im pripadaju, jer je to preduslov da oni mogu da zatraže zaštitu kada su im ta prava prekršena. Istovremeno, shvatio sam koliko je važno da ljudi imaju nezavisni autoritet koji će ih podržati i voditi ka ostvarenju prava koja uživaju, a koja iz mnogo razloga mogu biti prekršena od strane upravo onih organa vlasti koje imaju zakonsku odgovornost da ih štite.
Zatim sam, od 2006-2007. pa do 2017. godine radio kao advokat. Kao advokat, bavio sam se mnogim osetljivim slučajevima koji vam zaista daju do znanja koliko je važna i plemenita misija da zaštitite ljude u potrebi.
Kada je objavljen konkurs za ombudsmana, prijatelji i ljudi koji su me poznavali podstakli su me da apliciram. Za mene je to bio trenutak kada sam verovao u posao koji sam obavljao, u misiju koju sam preuzeo da budem nezavisan organ, politički neuticajan, oslobođen bilo kakvog uplitanja u moj rad i misiju, te mi je u oktobru 2020. godine poverena pozicija ombudsmana, uloga koju i danas obavljam.
Naravno da nije bilo lako. Mislio sam da će situacija biti jasnija i da se stvari mogu lakše uraditi nego što sam se inače susretao u praksi. Period je bio veoma izazovan. U trenutku kada sam izabran i kada sam započeo svoj mandat kao ombudsman, bio je period pandemije. Tokom tog perioda, ljudska prava su najviše ugrožena, jer su sloboda kretanja i mnogi drugi aspekti vezani za ljudska prava bili ograničeni. Zatim je počela globalna ekonomska kriza kao posledica pandemije. Počeo je rat u Ukrajini, energetska kriza, globalna politička kriza. Naravno da nije bilo lako, bilo je izazovno. Međutim, verovao sam iskustvu institucije, verovao sam u institucionalnu memoriju, nastavio sam verovati ljudima u instituciji tako što nisam dovodio nove ljude samo da bih popunio broj i pozicije, već sam uvek podsticao ljude kako bismo iz njih izvukli najbolje i naravno uvek postupajući u skladu s onim što je ujedno i princip Ombudsmana, u profesionalizmu, uzvišenosti ljudskih prava, u transparentnost s javnošću i u očuvanju poverljivosti sa strankama, jer je vrlo važno da svaki građanin koji se obrati Ombudsmanu bude siguran da je njegova privatnost zaštićena.
Evropska kuća na Kosovu: Institucija Ombudsmana treba da ima stalnu komunikaciju sa drugim pravosudnim institucijama. Kakva je vaša komunikacija i kako politička stabilnost ili nestabilnost utiče na ovaj kanal komunikacije koju imate sa institucijama?
Naim Ćeljaj: Stvorena je dobra praksa institucionalne komunikacije, jer Ustav Republike Kosovo jasno propisuje da svi organi vlasti imaju ustavnu obavezu da odgovore na zahteve Ombudsmana. Dakle, u svakom slučaju kada neki organ vlasti ne odgovori na zahteve koje mi podnosimo, to predstavlja kršenje Ustava. Čak i ako drugi organ vlasti to ne potvrdi, kršenje i dalje postoji. Mislim da je najozbiljnije kršenje zakona kada se krši Ustav i obaveze koje iz njega proizlaze. Dakle, generalno, organi vlasti održavaju poštovanje institucionalne komunikacije sa institucijom Ombudsmana, ali to nije dovoljno, jer često nedostaje koordinacija i komunikacija izvan onoga što je odgovor u vezi sa preporukama i zahtevima koje mi upućujemo drugim organima vlasti.
Ova komunikacija se može obaviti u formatu koji primenjuju razvijene demokratske zemlje gde se uzima u obzir odluka Ombudsmana o pitanjima koja su od interesa za ljudska prava i bilo kojoj radnji koju javni organi preduzimaju ograničavajući ljudska prava i slobode ili kada postoje implikacije i mogu uticati na ljudska prava, naravno, prethodno se uzima u obzir stav i mišljenje Ombudsmana. U našoj zemlji to se ne čini u svim slučajevima. Postoje i slučajevi kada se to dogodi i to nesumnjivo doprinosi vrednosti rada koji obavljaju drugi organi i mi garantujemo i obezbeđujemo da radnjama koje oni preduzimaju ne ugrožavaju ljudska prava.
Političke promene koje se dešavaju u vladajućoj strukturi same po sebi nisu problem, jer je to prirodan proces, demokratski proces. Ali su na Kosovu, za Ombudsmana, izazovne posledice koje proizlaze iz nerešenih političkih situacija. Uglavnom je to rešavanje odnosa sa Srbijom, nedefinisan status državnosti ili neispunjenje opšteg priznanja i u važnim međunarodnim organizacijama kao što su Ujedinjene nacije, Savet Evrope i druge organizacije, ali i same krize koje proizvode ove nerešene političke procese.
Svedoci ste krize koja je nastala krajem 2022. godine kada su u početku postojale blokade puteva, takve prepreke koje su ograničavale slobodno kretanje građana, ali i institucija, pa su one bile i prepreke za obavljanje rada institucija. Zatim neredi sa protestima do potpunog bojkota ili napuštanja radnih mesta od strane srpske zajednice u četiri severne opštine. Sve je to proizvelo tešku, složenu situaciju i svojevrsnu krizu koja je uticala na građane koji žive u tom delu Kosova. Tokom ovog perioda, morao sam proširiti komunikaciju institucija na nivo građana, na nivo organizacija civilnog društva jer su građani srpske zajednice ostali bez političke zastupljenosti u institucijama, odnosno bez institucionalne zastupljenosti, i sve što sam tražio tokom ovog perioda je da institucije, čak i prilikom preduzimanja legitimnih radnji, moraju biti oprezne i preduzimati mere koje garantuju da se prava građana poštuju, i ni u jednom trenutku ne smeju biti kršena i ograničavana prava koja ti građani uživaju u ime prostiranja legitimnosti ili u ime legitimnih radnji. Čak i danas se suočavamo sa teškim situacijama u vezi sa situacijom u ove četiri opštine. Ne želeći da ulazim u analizu faktora koji su doveli do ove situacije, ovo otežava rad ombudsmana, jer on uvek mora da pazi, da ima uravnotežene stavove koji garantuju poštovanje ljudskih prava, ali i da ne ugrožavaju zakonite radnje vlasti.
Evropska kuća na Kosovu: Kako takvi događaji utiču na vaš rad? Da li umanjuju poverenje određenih zajednica u instituciju Ombudsmana?
Naim Ćeljaj: U ovakvim situacijama je veoma teško očuvati poverenje, jer gubitak poverenja građana u institucije ide u istom paketu, utiče na sve institucije i veoma je važno očuvati komunikaciju u ovoj fazi. Verujem da sam pronašao najbolji oblik komunikacije kroz posete koje obavljam u mestima u kojima žive zajednice; sastanke sa grupama građana, sa grupama organizacija civilnog društva i sa vrlo otvorenim razgovorima, naglašavajući probleme koje imaju, ali i naglašavajući probleme koji nisu u potpunosti u rukama Kosova.
Naravno, pokušavam da kroz ove komunikacije, ove kontakte, pokažem da Ombudsman deluje u interesu ljudskih prava, bez obzira na nacionalnost i bez obzira kojoj etničkoj grupi ti građani pripadaju. Ali problemi su brojni, ne samo u srpskoj zajednici, već generalno. Žalbe koje dobijamo tokom godine, teraju nas da shvatimo koliko problema postoji na Kosovu, uprkos dostignućima koja je Kosovo postiglo tokom godina zahvaljujući podršci međunarodnih partnera i međunarodne zajednice, ali i neumornom radu koji su zvaničnici, ljudi i aktivisti za ljudska prava koji danas deluju na Kosovu kontinuirano obavljali.
Evropska kuća na Kosovu: Kakvi su kapaciteti institucije da upravlja ovim obimom žalbi? Kako i koji su mehanizmi putem kojih građanima jasno dajete do znanja da su vrata Institucije Ombudsmana otvorena?
Naim Ćeljaj: Funkcionišemo sa ovim kapacitetima koje imamo i trudimo se da pomognemo građanima kad god nam se obrate, ali naravno da trebamo povećati naše kapacitete, jer su se i nadležnosti i odgovornosti Ombudsmana povećale novousvojenim zakonima. Dakle, svaki put kada se u Republici Kosovo usvoji zakon, negde delom to uključuje posao i obavezu sa odgovornošću koju Ombudsman ima i to nas tera da povećamo broj osoblja i činjenica je da igramo nekoliko uloga, mi smo i branioci ljudskih prava, igramo i ulogu tela za ravnopravnost, imamo i mehanizam za sprečavanje torture, zalažemo se i za zaštitu prava dece, igramo i posebnu ulogu u odnosu na zajednice.
Dakle, to je veoma veliki posao, pregled žalbi, deo edukacije koju radimo sa mladima o ljudskim pravima i ulozi Ombudsmana. Dakle, kapaciteti su nedovoljni, ali se trudimo da popunimo tu prazninu, možda dodatnim radom, angažovanjem stručnjaka iz inostranstva, ali i uz podršku organizacija civilnog društva sa kojima imamo odličnu saradnju i za koje mogu reći da su među našim glavnim partnerima koji nam priskaču u pomoć kad god nam je potrebna, bilo pružanjem stručnih kapaciteta, bilo u drugim oblicima i kao da se međusobno dopunjujemo.
Stvorili smo višestruke olakšice za način kojim se građani mogu obratiti Ombudsmanu. To mogu učiniti putem društvenih mreža, što je danas najrasprostranjeniji oblik masovne komunikacije u svetu. Mogu se obratiti putem linka kreiranog na veb stranici institucije gde se nalazi obrazac za žalbe i mogu poslati žalbu elektronskim putem, putem redovne pošte, putem kontakta s kancelarijama Ombudsmana. Imamo osam regionalnih kancelarija, uključujući kancelariju u Prištini, imamo po jednu u Severnoj Mitrovici, Južnoj Mitrovici, Gračanici, Gnjilanu, Đakovici, Prizrenu, Uroševcu. Dakle, cela teritorija Republike Kosovo pokrivena je kancelarijama u kojima rade savetnici Ombudsmana, koji primaju žalbe, sastaju se sa građanima, primaju njihove zabrinutosti, a zatim adresiraju ove žalbe radi njihovog rešavanja. Takođe, putem besplatne telefonske linije, koja omogućava svakom građaninu da podnese žalbu u bilo kojem obliku komunikacije.
Obrazac za žalbu je vrlo jednostavan, dovoljno je izneti zabrinutost, a zatim će sam službenik prikupiti informacije od podnosioca žalbe. Još nešto što bi svakom građaninu trebalo biti jasno, a što je vrlo važan princip, jeste da zahtevi i žalbe ombudsmanu ne štete stranci. Dakle, pre svega, stranka ne gubi ništa ako se obrati ombudsmanu, bez obzira da li je njena žalba prihvaćena ili odbijena. U stvari, ako bude odobrena, ona dobija jer dobija zaštitu, ali ako njena žalba bude odbijena, ona ne gubi ništa, ne trpi štetu i uvek dobije savet ako je ona pogrešno upućena ombudsmanu. Dakle, građani trebaju znati da se u svakom slučaju mogu obratiti ombudsmanu bez ikakvog rizika.
Evropska kuća na Kosovu: Bili ste i nastavljate biti veoma glasni po pitanju LGBTIQ+ pitanja na Kosovu. Želeo bih da razgovaramo o tome i komunikaciji institucije Ombudsmana sa organizacijama LGBTIQ+ na Kosovu.
Naim Ćeljaj: Institucija Ombudsmana je radila na tome da osigura da sami službenici budu pripremljeni sa neutralnim komunikacijskim veštinama, korišćenjem neutralnog jezika gde druga strana nikada nije povređena ili oštećena, a zabrinutosti građana se uvek prihvataju na osnovu načela nadmoćnosti ljudskih prava.
Ombudsman koristi uravnotežen, pažljiv i jednostavan jezik kako bi ga građani lakše razumeli. U tri situacije smo kreirali posebne komunikacijske protokole, prvi je komunikacija sa osetljivim kategorijama kao što su žrtve seksualnog nasilja, žrtve nasilja u porodici, žene žrtve, deca žrtve, za koje smo kreirali poseban komunikacijski prostor koji je odgovarajući, prijateljski prostor. Istovremeno, obučili smo osoblje o odgovarajućem načinu komunikacije sa ovim građanima Republike Kosovo. Drugi je vodič za slučajeve govora mržnje i zločina iz mržnje koji takođe uključuje incidente sa etničkim motivima i incidente sa drugim motivima koji mogu biti ranjivi, tako da je to praktičan vodič o tome kako službenici trebaju postupati u ovim slučajevima, a treći je vodič o pristupu tretiranja žalbi koje dolaze od osoba LGBTQI+.
Sve ove smjernice su izrađene zajedno sa osobljem institucije Ombudsmana, kao i sa stručnjacima angažovanim iz civilnog društva. Mogu reći da je institucija u ovoj oblasti izgradila dovoljno kapaciteta za odgovarajući pristup zasnovan na standardima koji se primjenjuju u razvijenim zemljama.
Evropska kuća na Kosovu: Koje mehanizme imate za komunikaciju sa sličnim institucijama u zemljama Evropske unije, za razmenu praksi, iskustava i približavanje praksi za zaštitu ljudskih prava?
Naim Ćeljaj: Prvo su to kancelarije koje funkcionišu na Kosovu, agencije koje funkcionišu na Kosovu su vrlo saradljive i podržavaju Instituciju Ombudsmana već 25 godina. Ombudsman je bio direktni korisnik mnogih projekata, ali i indirektni korisnik kroz druge projekte, i to mu je mnogo pomoglo da poveća svoje kapacitete i da bude na istom nivou ne samo sa institucijama oko sebe, već možda i na evropskom nivou. To mogu reći sa punom garancijom, jer iz mog učešća na međunarodnim sastancima izgleda da smo u mnogim standardima prilično daleko čak i od nekih evropskih zemalja. To kažu i moje kolege, ombudsmani drugih zemalja, jer tokom razgovora koje vodimo sa njima, oni shvataju da Kosovo ima vrlo dobro konstruisano zakonodavstvo koje garantuje nezavisnost Institucije Ombudsmana. Mi smo uključeni u Ustavu kao ustavna institucija, što je jedan od uslova za funkcionisanje Institucije Ombudsmana.
Drugo, imamo funkcionalnu, organizacijsku i budžetsku nezavisnost koju mnoge zemlje nemaju. Imamo zagarantovani budžet. Budžet se ne može smanjiti bez odobrenja Ombudsmana. Unutrašnju organizaciju vršimo kroz interne podzakonske akte, koji naravno moraju biti u skladu sa zakonodavstvom, jer smo i mi organizacija koja deluje unutar države, ali to ipak stvara mogućnost nezavisnog delovanja.
Takođe smo članovi gotovo svih regionalnih mreža i mnogih međunarodnih mreža kao što su GANHRI [Global Alliance of National Human Rights Intitutions/Globalni savez nacionalnih institucija za ljudska prava], ENNHRI [European Network of National Human Rights Institutions /Evropska mreža nacionalnih institucija za ljudska prava], Equinet [European Network of Equality Bodies/Evropska mreža tela za jednakost].
To nam omogućava da imamo mnogo informacija o dešavanjima u svetu. Možda nam je to često stvaralo prilike da delujemo i sprečimo situacije koje nam se mogu dogoditi, a koje su ranije postojale u drugim zemljama, te nam je omogućilo da steknemo vrlo vredna iskustva u načinu organizacije, pristupu komunikaciji sa javnošću i rešavanju brojnih problema.
S druge strane, nedavno smo posetili Austriju, gde smo se sastali sa šefom FRA [The European Union Agency for Fundamental Rights /Agencije Evropske unije za osnovna prava]. Sastanak je bio od velikog značaja. Smatram ga jednim od najvažnijih sastanaka koje sam imao kako sam na ovoj funkciji, jer smo pronašli priliku za saradnju sa ovom Agencijom i verujem da ćemo od ove godine početi sa studijskom posetom gde će osoblje Ombudsmana ići u posetu ovoj agenciji. Ovo je bio zahtev same agencije i naravno da ćemo biti obavešteni o svim aktivnostima koje će FRA preduzeti u procesu obuke, izdavanja raznih rezolucija i direktiva i o samom toku svih ostalih procesa.
U odnosu na druge agencije Evropske unije, Kancelarija EU je bila jedna od glavnih podržavalaca Ombudsmana poslednjih godina. Bili smo korisnici IPA projekta iz 2019. godine i podrška je bila direktna, to je bio poseban program samo za Ombudsmana, podeljen u četiri stuba. Rezultati ovog projekta su opipljivi. Uspeli smo da imamo novi sistem upravljanja slučajevima. Ova nova baza podataka nam je omogućila, pored povećanja kapaciteta koje nudi ovaj tehnološki sistem, da značajno napredujemo u generisanju podataka, statistici i upravljanju slučajevima.
Kroz ovu podršku, digitalizirali smo proces podnošenja žalbi, kao i brojne obuke uz angažman eminentnih međunarodnih i lokalnih stručnjaka iz različitih oblasti, koje su bile od interesa za Ombudsmana. Kroz ovaj projekat uspeli smo da angažujemo stručnjake koji su nam pomogli u izradi posebnih izveštaja, poput izveštaja o tranzicionoj pravdi koji je Ombudsman prvi put to učinio i koji smatram izvanrednim delom.
Savet Evrope je jedan od važnih partnera Ombudsmana. Svakih pet godina Kosovo posećuje Komitet za sprečavanje torture, oni takođe dolaze i posećuju Ombudsmana i mogu reći da su generalno stavovi i nalazi koje ovaj Komitet iznosi u svojim izveštajima u potpunosti u skladu s nalazima koje Ombudsman iznosi tokom praćenja situacije u zatvorima i drugim prostorima. Dakle, u skladu smo, u istom smo standardu, i verujem da smo uspeli izgraditi kapacitete, koji su na istom standardu kao i Evropska unija.
U zadnje vreme nas Savet Evrope, zajedno sa Kancelarijom Evropske unije, podržava u jačanju naših kapaciteta kao organa za ravnopravnost. Prošle godine smo prvi put objavili izveštaj o primeni Zakona o zaštiti od diskriminacije. Ovo je zakonska obaveza koju Ombudsman, zbog nedostatka kapaciteta, nije mogao ispuniti u prošlosti. Ali verujem da je to dobra inicijativa i verujem da ćemo nastaviti ispunjavati ovu zakonsku obavezu, jer smo videli da je to u interesu poštovanja jednakosti pred zakonom i nediskriminacije građana Republike Kosovo.
Naravno, prethodno sam pomenuo saradnju i sa drugim agencijama, međutim, želim da naglasim civilno društvo. EU je, kroz IPA projekat, pomogla u uspostavljanju posebnog mehanizma, platforme za komunikaciju između Ombudsmana i civilnog društva. Platforma ima izrađene dokumente, sadrži akcioni plan i redovno funkcioniše kroz redovne periodične sastanke i kroz kontinuiranu komunikaciju između Ombudsmana i civilnog društva.
Evropska kuća na Kosovu: Hvala puno na vašem vremenu!