Diverzifikacija turizma u Peći kroz kulturno nasleđe i tradicije 

Većina putnika ujutro u Peći i dalje gleda prema vrhovima planina Rugove, gde staze usecaju dramatične kanjone, a penjači testiraju svoju snagu na strmim krečnjačkim obroncima.

U poslednje vreme posetioci se zaustavljaju i na mestima poput starog mlina „Hadži Zeka“, Muzeja u Peći, ili čak malim porodičnim farmama duž novoizgrađenih biciklističkih staza, i otkrivaju nešto drugo, priče o tradiciji, hrani i nasleđu koje Peć čini više od puke ulazne kapije u planine. A sve to zahvaljujući projektu Diverzifikacije turizma u Peći kroz kulturno nasleđe, projektu koji je realizovala Opština Peć uz podršku Opštinskog granta učinka, podsticaja DEMOS projekta, koji sufinansiraju Evropska unija, Švajcarska i Švedska, a realizuje ga “Helvetas Švajcarska Interkooperacija” (Helvetas Swiss Intercooperation).

„Ovaj projekat se fokusirao na ravnotežu“, objašnjava Virtit Morina (Virtyt Morina), rukovodilac turizma u opštini Peć. „Avantura je oduvek bila naša jača strana. Međutim, Peć takođe ima duboko kulturno nasleđe, od osmanskih gostionica pa do zanatskih radova. Želeli smo da prikažemo oboje“, dodao je on.

Jedna od najstarijih institucija u gradu, Muzej Peći, dugo je čuvao istoriju metohijske ravnice, od praistorijskih artefakata do vezenih haljina iz 19. veka. Pa ipak, godinama je malo ko ulazio.

„Prvi utisak nije bio dobar“, priznaje Besa Beriša, vršilac dužnosti direktora muzeja. „Dvorište je bilo mračno; ulaz vas nije pozivao unutra. Ljudi su samo prolazili pored.“

Uz podršku Opštinskog granta učinka, muzej je dobio novu drvenu kapiju, rasvetu i poboljšani eksterijer. Promena je bila trenutna, kaže Beriša.

„Posetioci su se skoro udvostručili za šest meseci. Čak i noću, sa svetlima, ljudi se zaustavljaju i kažu: ‘Oh, ovde je muzej.’“ Za nju, razlika ide dalje od brojki.

„Muzej ne bi trebao biti samo mesto predmeta, već i ljudi“, objašnjava ona. „Kada dvorište oživi od školske dece, od koncerata, od našeg događaja ‘Noć u muzeju’, tada istorija postaje deo svakodnevnog života.“

Život uz staze

Diverzifikacija turizma stigla je i do ruralnih zajednica Peći. Projekat je uložio u biciklističke staze koje prolaze kroz sela i poljoprivredna zemljišta, povezujući avanturu sa svakodnevnim životom.

U senci Prokletija, Peć je dugo bio ulaz u najlepše pejzaže Kosova. Poznat po svojim pešačkim stazama, vodopadima i kulturnom nasleđu, grad sada prihvata novi način povezivanja prirode, turizma i zajednice kroz biciklizam.

Raif Đikoli (Raif Gjikolli), potpredsednik planinarskog društva Đeravica („Gjeravica“), koje datira još iz 1928. godine, što ga čini jednim od najstarijih te vrste u regionu, kaže da zahvaljujući nedavnim naporima uspevaju da angažuju zajednicu i mlade ljude, obezbede obuku i doprinesu gradu Peći kroz projekte u obrazovanju, sportu i, pre svega, turizmu.

I biciklističke staze, ali i intervencije u mlinu „Hadži Zeka“, pomogle su ovoj lokalnoj organizaciji u pružanju različitih usluga lokalnoj zajednici i turistima u Peći.

Jedan od najvećih podsticaja za turizam na otvorenom u Peći bila je izgradnja novih biciklističkih staza. Pre toga, biciklisti su imali ograničene, neobeležene rute. Sada su, zahvaljujući projektu, rute označene i Peć ima tri potpuno digitalizovane i označene staze koje se protežu između 29 i 39 kilometara.

„Sve tri počinju odmah od glavnog trga u Peći“, objašnjava Raif. „Jedna ide na zapad, druga na jug prema Ljubeniću, Streli i Lodži, a treća na sever. Usput postoje putokazi, mape, pa čak i tabele koje ističu lokalne gostionice/pansione, mesta za jelo i kulturne znamenitosti.“

Ovaj dizajn je bio nameran, kako bi biciklizam bio ne samo sport, već i način razvoja ruralnog turizma.

„Ideja je oduvek bila povezati staze sa selima, kako bi posetioci mogli zastati radi hrane ili čak prenoćiti. To je sigurnije od prometnih glavnih puteva, a i stvara prihod lokalnom stanovništvu.“

Za Muju Kalača, poljoprivrednika iz bošnjačke zajednice, staza je transformirala njegovu farmu koza. „To je oduvek bila samo prodajna tačka“, kaže on. „Ali sada se posetioci zaustavljaju, borave, probaju našu hranu i uče o našim tradicijama.“

U blizini, Mete Rustem Isufi (Metë (Rustem) Isufi), iz egipatske zajednice, osetio je istu promenu. „Mislili smo da je farma samo za stoku“, priznaje. „Ali staza nam je otvorila vidike. Porodice sada dolaze zbog edukativnih iskustava, deca uče o seoskom životu. To nam je dalo novu perspektivu i novu budućnost za našu porodicu.“

Nove staze su brzo postale okosnica Festivala turizma na otvorenom u Peći, koji je u samo dva izdanja ostavio veliki trag. Događaj okuplja stotine posetilaca sa Kosova i šire tokom dva dana ispunjena planinarenjem, paraglajdingom, biciklizmom, ribolovom i skoro 40 drugih aktivnosti na otvorenom.

„Na poslednjem festivalu, pridružilo se više od 200 biciklista iz celog regiona“, ponosno se priseća Raif. „To je prvi festival ove vrste na Kosovu i postavlja Peć na mapu avanturističkog turizma.“

Novi identitet za Peć

Zahvaljujući podršci Opštinskog granta učinka, revitalizirano je 14 različitih lokacija, uključujući kulturne spomenike, zanatske radionice, farme, staze i muzej, čime je ojačana vizija Peći da bude poznat ne samo kao „grad planina“. Budući da grant nagrađuje opštine koje dobro posluju, snažni rezultati Peći omogućili su mu da ima koristi od sistema, stvarajući vidljiva poboljšanja u kojima građani sada uživaju.

„Sada posetilac može ujutro da planinari u Rugovi, a popodne da poseti muzej, tradicionalni mlin ili farmu“, objašnjava on. „To je potpunije iskustvo. Nije samo adrenalin, to je kultura, to je hrana, to su ljudi.“

Eksperiment Peći je već inspirisao druge opštine da drugačije razmišljaju o turizmu.

Za Đikolija, kontinuitet je ključan. „Restauracija nije dovoljna“, upozorava on. „Ako ne koristimo ove prostore, ako ih ne održavamo živim kulturom, oni će ponovo da propadnu.“